1. hey Leonarde, pišeš li još uvijek pjesme za stare gospođe
doviknula je Janice u žurbi -vječno u žurbi - pjesniku
kojemu je nekoć popušila u Chelse Hotelu
a on je tome požurio
napisati pjesmu
2. u posljednjem intervjuu Šeki progovara
ne znam što je originalnost, volio bih biti autentičan
ipak nedostatak istog ne sprečava ga da bude poznat
i masno naplaćuje svoje dekoraterske usluge
3. niti ja neću biti originalan
pa te evo lijepo pitam Zwenne Abrahame Edwine
prodaješ li još uvijek one srokovane
sonetne vijence starim gospojama
što zijevaju nad rakom?
o, da
sećam te se dobro, u hotelu Čelsi
govorila si tak hrabro, tak slatko
pušeć mi ga glatko
na postelji izgužvanoj
dok su limuzine
čekale na
street
razlozi behu razni i beše to Nju Jork
trčali smo za parama i mesom
i to takoreći ljubav beše
za radnike u pesmi
bit će da i dalje jest
za one što ostaše tamo
al ti zbrisa bejbe, zar ne
samo si okrenula leđa bagri
zbrisala si bejbe, ja niti jednom ne čuh
trebam te, ja te ne trebam
trebam te, bogami te ne trebam
i sva ta zajebancija tako
sećam te se dobro, jebem te u oko
bila si slavna, tvoje srce beše leđind
reče mi opet, da više voliš momke lepe
al, evo, zbog mene će oči da ti oslepe
pa stišćući šaku
za sve ka' mi
što cvile zbog lepote
sjajne
šusnu se ti
reče: ma nije važno
ako smo i ružni
bar imamo
mjuzik
i onda si zbrisala, zar ne bejbe
samo si okrenula leđa bagri
zbrisala si bejbe, ja niti jednom ne čuh
trebam te, ja te ne trebam
trebam te, bogami te ne trebam
i sva ta zajebancija tako
na kraju pameti mi nije tvrditi javno
da voljeh te bajno
nisam umešan da upamtim put
baš svake skršene ptice
ali sećam te se dobro, u tom starom hotelu
to je sve
ruku na srce, ne mislim o tebi
baš često