dakle, blogerski kružok je završija. došla teta iz zegeja, sama, a očekivali smo da će povest i saru iz trečeg be, ali izgleda da se sara puno naginjala kroz prozor šta ke teti diglo živce i za kaznu je ostavila doma.
no, kako god, dočekan ja tetu na bus kako bi je pribacija do točke be di će se smistit. i lipo ona meni prethodno kaže di se smistila i u koju ulicu, konkretno matoševa, ali kako se mi u splitu uvik orijentiramo prema poznatim orjentirima ka izviđaći neman ja blage veze di je ta matoševa ali, tu je gugl! ukucan ja adresu i da meni gugl lokaciju, ok, nos problemos iden ja dočekat tetu. skupin tetu i iden tamo di mi je gugl reka kad, kaže teta; 'men se čini da je tu bija jedan drvored', a jebate nu stabala oko tebe sve uz cestu, al nije to taj drvored i prošaran ka tako cili kvart al nigdi matoševe, jebate, jesan li u krivon gradu, nigdi matoševe kad, kaže teta; 'to je bilo negdi kod starog hajdukovog igrališta'. bila žena prije pa zna. 'šta tako nekažeš, to je ulica do!' i dođemo mi u matoševu. lipo krenu brojevi adresa od većeg prema manjima i zaustavimo se na 8, nema više! a jebate di je 6 kad ode završava 8?! aj još jedan put obiđi kvart i traži broj šest, nismo ga našli i iskrcan ja tetu na pješačkom kod broja 8 i kažen: ja, šta san šara, šara san, odavde ćeš sama' i oden. kako se do ponoći nije javljala moga san mirno ić leć jer je našla broj 6.
sutradan nađe se ekipa na ovčice u đaje da izmjeni doživljaje u proteklih dvi godine, doduš nešto manje al nećemo cjepidlačit, čekamo konobara al on ne dolazi đaja posta bastion i otvorija samopouživanje. jebate svašta san tija reč konobaru dok ga nisan vidija nako iscrpljenog i kaže on meni: 'evo moj šjor ja vako cili dan, sam'. e, a jebiga moj momak to ti je kapizalizam zbog kojeg ni vesela raspuštenica nije mogla doć na kružok jer skače ka vjeverica. i dok san ja donija naručeno za šta je tribalo zapisat ko šta pije, da ne spominjen finčukarije o nes kapučinu, teta, ka prava teta donila poklone iz zegeja. ja san dobija zvonce, neznan zašto?! anči je dobila kuhaču, to znan zašto, ostali su dobili licitarske magnetiće, koji se doduše ne mogu prilipit na frižider jer je magnet bija zalipljen kineskin lipilon pa je otpa, al znak pažnje je svak dobija. u međuvrmenu kako je bilo puno objekata na malenon stoliću padne geu fotoaparat napod. a jebate! nije to bilo koji aparat, obnektiv mu je veći nego far od fiće! jel još radi! povikasmo svi uglas. neznan?! kaže geo. nevidin ništa al slikaje. i onda geo napravi par slika ua koje niko još sa sigurnošču nezna kako će ispast i oće li, ektronika je to!
polako se spuštao suton nad čiovom dok gerijatriju nije uvatilo pišanje. najprije je anči pitala di je zahod? tamo di i uvik, moš slobodno, nije južina. šta sad južina ima veze sa zahodon?! pa za vrime južine poplavi ka peščenica kad nabuja sava. u neko doba dođe red i na mene, krenem, a anči mi sugerira da nefalijen vrata. jebate šta sad vrata imaju veze?! dođen do zahoda, mrak, zakkračin u neizvjesnost i upali se svitlo, aaaa tu si tico, štediš struju pomoću detektota pokreta, lukavo, lukavo, al jebate dva otvora ispred mene, nema vrata, a nigdi znaka jedino šta je na zidu čitaba da se ne ulazi u zahod ako je pod mokar, biće misle poplavljen, aj dobro, vidin pispar pa san siguran da nisan falija. stanen ja tako nad pisoarom kad, u jednom trenutku ugasi se svitlo, jebate, šta je sad i sitin se onog detektora pokreta, e ali kako ga aktivirat do pišan?! i onda mi sine! šaraj malo ti nisi odavde :) poslin pitan anči kako je ona palila svitlo? a ona će, da je glumila rokericu i vrtila glavon ka suzi quatro.
eto. teta je danas ošla nahvar, malo šarat i neznan kako će to ispast, zadnji put se ozgubila u gašpinin mlinicama
Post je objavljen 08.10.2022. u 11:32 sati.