Marketing
Bolje biti pijan nego star?
Kužim te pubertetske brijačine, svi smo ih prošli, ali takav zaključak mi je čak u "to neko” vrijeme bil u najmanju ruku bedast, bez obzira na kontekst tinejdžerske napitnice, oliti himne.
Kakve ja veze imam s alkoholom? Gotovo nikakve. Nisam cuger, slabo podnosim žestice, donekle koju pivu ili čašu dobrog, uglavnom crnog dalmoškog vina. Gemišti su mi prečesto tek kiseli, šampanjska vina nekak su mi falš i prevarantska, viski ne žudim, rakija mi je isto ko špirit ili kerozin..Stvarno sam dibidus za alkohol. Ako je loš, kaj često jest, samo me uspava, zamuti, odrveni, jezik mi se plete, sam sebi sam blesav. Spika u toj situaciji mi je naporna, atmosfera čudna. Ne volim kad mi nekakva tekućina mijenja svijest, ne kužim baš ljude koji uživaju u cugi i nemrem si tu pomoći. Očito sam atipičan Zagorec i kao takav zrel za svaku osudu. Mea culpa.
Kao nekakvom muzikantu to mi je samo dodatno otežavalo stvar, jer svirka, bez obzira je li riječ o veselicama pri kleti ili nekoj gaži gotovo podrazumijeva alkohol. Moram priznati da mi nije uvijek bilo lako ostat trijezan u društvu mortus pijanih ili pripitih pa bi se namjerno do neke mjere natankal, čist da se bar donekle uklopim „u atmosferu”. Oni koji se ozbiljnije profesionalno bave problemom alkoholizma znaju da je to čest okidač za ulazak u ovisnost ili da se kronično zaglibi u alkoholu.
Jedna mala ilustracija, Šezdesetih godina prošlog stoljeća kad sam bil pučkoškolac, neki moji pajdaši i znanci često bi zimi umjesto žganaca s toplim mlijekom, šmarna ili kajgane, doručkovali kruh podrobljen u vinu. Ne nužno u nekom plemenitom, znamo kakvi su kiseliši i tudumi vrlo često prevladavali među sirotinjom u ta stara vremena, nije tada bila poplava tih šampanjskih vina kao danas. Zakaj takav doručak? Pa jednostavno zato kaj su na taj način „bili jači”, nije im oskudno odjevenima bilo tak hladno i lakše su podnosili dugotrajno pješačenje iz svojih dalekih sela po bregima i jarkima do škole. Dobro se sjećam njihovih zamućenih očiju, daha i staklastog pogleda.
Nije to bila neka revolucionarna prehrambena metoda jer su slično doručkovali i njihovi preci. Navade se lako prenose s koljena na koljeno. Stoga, uz sve ostale načine konzumacije, nije čudno kaj je i tada i sada toliko alkoholizma. Zato su ti neki moji školski pajdaši i znanci uvelike prerano otišli zbog uznapredovale ciroze, a neke ondašnje curice od karcinoma dojke, gušterače. Itd.. Svi su imali dugotrajni alkoholičarski staž.
No dobro, ipak sam kakti nekakav roker, pa kaj smo onda s onom slavnom maksimom „sex&drugs&rock&roll”?
Zanimljivo, kazetu s istoimenom pjesmom Iana Durya & The Blockheadsa poklonil sam iz zezancije svojoj tadašnjoj curi, sadašnjoj Neizbježnoj.
- Joj, kak su dobri! - raportirala mi je za par dana, kaj nije čudno voljela je ona i rock i popit pokoje pivce, a o ostalom ne bih sad, nije prisutna.
Kaj se mene konkretno dotikavlje, sex - da, rock&roll - se razme, ali drugs.. Hm. opet sam tu ispadal netalentiran i van trenda.
Ali vratimo se mi glavnoj temi. Na naslovnoj slici ovog teksta je veliki poster-kalendar iz Džuboksa, 1975.
Na neki način on ima veze s jednim mojim gotovo malignim pijanstvom. Naime te sam se godine pred novogodišnje praznike iz Opatije nakratko vrnul u Toplice. Baš na svoj rođendan zaglibil sam na mjesnoj kuglani s ekipom prijatelja koje nisam dugo videl. Rođendan navodno treba proslaviti pa smo se primili posla. Predvečer smo na šanku trusili pive, a onda je nekak u moje ruke došla ta velika flaša Badelovog konjaka.
I tad počinje agonija. Špartali smo po toj kuglani ko u bunilu; sad dole u suterenu na plesnjaku, pa gore na šanku, pa opet malo u foajeu uvaljeni u naslonjače, malo u gledalištu, opet na plesnjak.. Cijelo je vrijeme flaša bila uz mene, ali su tankirali i ostali. Istina, bitno manje. Sve dok me nije počel oblijevati čudan, hladan znoj. Prešel sam u wc, pogledal se u špigl i skoro pal na rit. Pod onim čudnim osvjetljenjem ne da sam bil siv u faci nego zelen. U glavi mi se strašno mantalo, oči iskočile, vid se zamutil. Osjećal sam se otrovano, ali to moji kompići uopće nisu s/kužili. Želudac je cijelo to vrijeme grčevito tražil rigoleto, ali taj spas nikako da dojde. Još sam pol sata glavinjal da bi napokon izletil iz kuglane i na ogradi stepeništa izbacil otrov iz sebe.
I kak nakon svega "voljeti alkohol"? Naravno, bilo je poslije nekih donekle podnošljivih uz poneko ugodno pijanstvo, ali to ne mijenja stvar. Ne pij kad ti škodi. A i nisam ja izgleda općenito za te neke popularne stimulanse. Ispada da više volim uživo, bez anestezije pa makar boli.
Ipak, oni koji nisu nek svakako pogledaju na YT-u spot ”Sex&Drugs&Rock&Roll” karizmatičnog, teatralnog Iana Durya & The Blockheadsa.
Post je objavljen 27.09.2022. u 20:43 sati.