Marketing
Tirolske špek knedle, maske i medvjedi... mama, tata, pas i kravatavatavata...
Prekjučer sam počela pisati priču. Otvorila sam novi list papira, napunila tintarnicu, strpala lulu u usta i perom zaustila - draga pričo, ovo je tvoj Početak...
Početak je naćulio uši, rekao dobro, i odmah počeo zdušno pomagati. Međutim, malo ga je ponijelo pa je ispao nenormalno dugačak... toliko dugačak, da kad sam se sjetila kako nakon Uvoda moram uposliti još i Zaplet, pa Odplet, i tko zna koga sve ne, brzinski sam tresnula korice papira i rekla im da pričekaju neka bolja vremena. Da trenutačno imam važnijeg posla. Zapravo, prava istina je kako mi se dugačkim tekstom nije dalo više mučiti ni sebe a kamoli druge.
Pa sam otišla raditi Tiroler Speckknödel mit Sauerkraut. Njih sam se sjetila dok sam pisala priču o svom pradjedu koji je pod austrougarskom zastavom u Galiciji ostavio svoje mlade kosti.
Što reći - čudni su putevi i stranputice naše misaone.
Alzo, špek knedle i nisu bile tako loša zamisao - trenutačno je vani 13°C, zima već kuca na vrata i trebalo bi se malo 'potkožiti'. Srčem kavu iz šalice s naslikanim medvjedićem koji zove u zagrljaj i prisjećam se koliko mi je jutros bilo teško ustati iz kreveta. Ustajala sam i vraćala se jedno tri, četiri puta. No ovaj put to nije bilo zbog moje bolesti nego zbog krmeljivih očiju koje se nikako nisu htjele otvoriti.
Za hibernaciju spremna, čini se... pa treba na vrijeme osigurati masne zalihe. Uostalom, ko zna što bi nam ova zima mogla donijeti :I
Maske? Neki drugi put; mislim da ću sada ići odspavati barem još pola sata.
Post je objavljen 17.09.2022. u 11:53 sati.