Dva stara cipla (za neupućene: cipal je riba bez zubi) side na štekatu, gucaju dobro rashlađen prosecco i zure u škoj. Tope se, cide, ka sladoled iz aparata.
- Zavrućilo!
- Upeklo! (Za crknit od vrućine!)
- Srce će mi otkazat!
- Inzult će me opandrčit! (Neću ni znat šta me snašlo!)
- Finile su lipe smrti!
- Finile.
- Da ti rečem nešto o svom didi: Stari Jere, grešna duša, te je večeri s društvom ija i pija u svojoj krčmi. Okreta je runde. Cigani su mu guduli najdraže pisme: Da smo se ranije sreli, Bele rože - nežne rože, 8 tamburaša s Petrovaradina... A unda je usta i poša doma. Pada je prvi snig. U glavi mu je još odzvanjala mužika. Piva je dok je tetura niz cestu. Nekako se doklatija do avlije, primija za kvaku i... seja. Da malo odmori. Gleda je kako sipi snig i mislija: nu, baš je lip ovaj le monde. Pa mu se prispavalo. Ujutro su ga našli smrznutog ka lignjuna. Tukac se blaženo smišija. Sad reci, ima li šta lipše nego umrit od hipotermije, nabuban i nakrcan rakijom, na vlastiom kućnom pragu!
- Nikad više, dragi moj! Lita su paklena, a zime teple i bit će još teplije! Stručnjaci upozoravaju: global warming!
- Mondo-Đente je ciknija! Sve je pošlo u kurac!
- Šćeta! Ali i mi smo finili pa nam se živo jebe!
- Idem do pišaljora.
- Sritno!