Dobro ti jutro, tata. Kako si tako puno uranija?
Izgubija san vrime.
Kako si izgubija vrime?
Izgubija. Eto, tako. Sve sam pretražija. Ni ga.
Ma koga ni?
Vrime. Čuješ li ti mene. Vrime.
Na tren sam zbunjena. Uključujem interni google prevoditelj u glavi. Skužin odma.
Ma ti si sat izgubija.
Eee, sat. Vrime. Isto je to. Kako ću sada znat koje je moje vrime za dignit se.
Ma, ne brini. Sad ću ja nać.
Odmičem mu posteju od zida. Njegov sat na podu. Uziman ga i dajem mu.
Evo gaaaa!!!
Hvala ti. Sad mogu opet nazad. Vratila si mi vrime.
Tata, to se zove sat.
Pa šta mi to govoriš. Ko da ja ne znam da je to sat. Laku noć.
Ma kako laku noć. Jutro je. Samo si se rano dignija.
Aj, bog.
I zatvori vrata od sobe.