ATAK…
Udarila vrućina odozgo, odozdo, sa strane, a ja na terasi sve četiri u vis, dahčem kao parnjača, polivam se, jedem sladoled i neke napitke koji su pre sekund bili ledeni, a sad…
Nema šanse da uđem u bazen. I pored sve kemije koju sam ubacila na ovoj temperaturi izlegli se i krokodili, i oni dahču i čekaju društvo.
Namazala se svim kremicama reklamiranim, starim , novim, navukla skafander. E, nećeš ti mene ujesti komarčino. Znam da ako je jedan u opsegu 10km, taj će sesti na mene. Za druge ne znam, ali komarci me obožavaju.
Protivkomarična zaštita krenula sa neba. Ovi uništavaju samo komarce matorce, mladih im valjda žao, nisu se naujedali ljudi. Za komarce važi parola: Zaštitimo podmladak
Kad odozdo ide oblak dima… posipavanje odozdo. automobilom. Jurim u kuću, uvalačim stolice, stolove, ostatke otopljenog sladoleda, prevrčem kavu, razbija se šalica i pada u sok praveći lepljivu masu. Sva blažena gledam gusti dim. Pokazujem komarcima, iza sigurnosti vrata, onaj nepristojni prst.
Nije kraj, sedim i čekam da se sve raziđe da udahnem ovaj obogaćeni vazduh.
Komarci sa jedne strane prozora, ja sa druge. Oni besni, gledaju kako im večera, to jest ja, pobegla.
Mogu birati zrak poškropljen svom kemijom koju je ljudski mozak smislio, ili dušegupku.
Dušegupka gubi.
Sedim okružena grančicama ruzmarina i lavande i čekam.
Komarci zbijaju redovi i počinju večerni koncert
Ko preživi, pričaće.