Cijeli mi dan u mislima jedna rečenica.
Dobro je imati mrežu.
Jutro mi započne linkom iz crne kronike poslanim u w'ap i upitom radi li se o nekom kog obje poznajemo.
Kliknem na link, gledam fotke, čitam tekst. Ne mogu razaznati na fotkama, vijest je agencijska, uopćena i stara dva dana. Da stvar bude bolja, ne znam ni tko mi je pošiljatelj, jer vidim samo broj. Pristojno upitam tko je to, dobijem odgovor, zahvalim se i idem dalje kontaktirati ljude koji znaju ljude i tako...Saznam naposljetku što se i kako dogodilo, a još je u vijesti pisalo da je u cijeloj havariji nastradalo samo prijevozno sredstvo. Što je odlično.
Zovem natrag osobu koja mi je poslala poruku. Prokomentiramo. Hvalabogu nek je sve to tako prošlo, svi živi i zdravi, nek je glava na ramenu ostalo će se lako zaključimo pa si još malo podivanimo.
I cijeli se dan ne mogu otresti te misli. Kako je dobro ustvari imati mrežu. Ti neki ljudi koje ne vidiš, ne čuješ dugo vremena. Nekima udaraš lajkove ispod objava, neki nisu po društvenim mrežama, pa čuješ nešto iz druge ruke. Neke sretneš na šetnici, od nekih okrećeš glavu...
Ali kad se neka nevolja dogodi bitno ti je doći do onog najvažnijeg podatka.
I tu kreneš po mreži davno zaboravljenih, u prošlom nekom životu ostavljenih, onih s kojima si na bok, bok ili na udaranju lajkova, sretnih rođendana ili čestitki ispod njihovih objava o nekim obljetnicama i sretnim događajima.
Jer na kraju dana, bitno je da je sve okej.
I da imaš mrežu...
ljudi.
Post je objavljen 28.07.2022. u 22:41 sati.