Posao, brak pa dijete je značilo sve manje vremena za sebe. U stalnoj borbi sa sobom i vremenom često budem ljut na sebe kako ne uspijevam raditi nešto na sebi ili što mi je važno. Imam neku teoriju da kada bih odvojio svaki dan sat vremena za nešto da bi od toga nešto napravio dobro npr. napokon magistrirao, naučio još jedan jezik, učio neke nove vještine ili šta god.
Bilo je nekih pokušaja npr. ustati u 5 ujutro, ali mislim da ni jedan put nisam ustao i radio nešto. Jednostavno, nisam taj rano-jutarnji tip. Interesantno je da se oko 23 sata automatski gasim i tada mi se užasno spava, posebno radnim danima što je vjerujem i očekivano tako da ni u tom terminu nisam baš pogodan za rad na bilo čemu što traži rad moždanih vijuga. Zatim sam pokušavao kao ostati sat duže na poslu i to sam uspio nekoliko sedmica pa sam prestao, a onda je još i Junior krenuo u vrtić tako da posebno ljeti ga često moram ja pokupiti iz vrtića najkasnije do 17:30 pa je i ta opcija propala. Četvrta varijanta je bila da tokom radnog vremena ukradem sat vremena u nekom slack periodu. To je opcija, ali teško je održiva jer nekada jednostavno nema tog sata slobodnog čak i ako ga uplaniraš, moraš završavat ono za što si plaćen.
Na kraju, kad sve saberem i oduzmem, kasno večernji termin je ono što mi preostaje - već sam budan, Junior i supruga su na spavanju i imam mir do jutra pa izvoli majstore. Stisni zube i kad si umoran i odvoji tih sat vremena za sebe. Otvorio sam i sheet pa da pišem šta sam koju večer radio. Kažu da je potrebno 21 dan da se stvori nova navika pa da počnemo. :)
Post je objavljen 25.07.2022. u 00:44 sati.