Metafora…
Pusti neka reka teče, ne postavljaj uvek brane...
Ne stvaraj si bol rušeći mostove, zub vremena će to uraditi puno bolje…
Skinuo bih ti zvezde s neba…
Čudna je ta metafora.
Pošteno rečeno, dozvolila bih je samo pesnicima.
Realno, reka sama teče nikoga i ne pita (voda je, nema usta) može li, ne može skrenuti iza planine, ili izliti se iz korita i navodniti žednu, plodnu zemlju. Ljudi se setili pa napravili brane, i onda jaooo nema kiše. Bulje u nebo, pobožni se mole, kao da Bog nema druga posla nego da uzme kanticu pa poliva gde i koliko kome treba.
Ono za bol, srca, još čudnije. Pazi ovo, boli te srce, ne ideš kod doktora i čekaš neke zube da to srede, valjda neki stomatolog umesto kardiologa.
Znamo dobro da on, taj koji skida zvezde, živi na planeti, a zvezde su užarena nebeska tela udaljena toliko svetlosnih godina da ni broj ne mogu napisati.
Sve u svemu, metafora ili ne, padala je jutros kiša, smrzoh se, metaforički kao pokisli miš,jer nikad nisam videla miša kako šeta po pljusku. Za desetak minuta uprlo sunce da striptiznem na sred ulice (ustvari vetar oduvao oblake). Ono smešak sunce više reži, i to mu dođe neka metafora, što bi dečurlija kazala i nije neka fora.
Pokušavam da u običnom životu ne koristim metafore i ne uspeva mi. Volimo sve da uvijemo u šareni svetlucavi papir metaforički rečeno.
Ruža metafora za ljubav, verovatno jer ima opojan miris, trnje, lepotu, svilene latice, retko je sama…
Post je objavljen 09.07.2022. u 08:22 sati.