Marketing
Međuprostori
Jučer sam je kupala. Prala kosu. Šišala je. Uredila joj nokte na rukama i namazala ih prozirnim lakom. Bila je jako sretna radi toga. Njeno povjerenje u mene i ono što radim, veliko je i daje mi snage.
Zeznula me jučer navečer. Perem suđe, a ona dođe u kuhinju i kaže: - A tko ste vi gospođo?
Mene prođe jeza. Pomislim, evo, to je to.
No, vidim, smješka se...pa probam: -Dajte, nemojte me plašiti!
- Šalim se, znam ko si.
- Ajde, ko sam, baš me zanima.
- Sestrica.
- Medicinska mislite?
Tu se ona zbuni. Vidi razočaranje na mom licu.
- No, čija sam ja žena, ha?, pomognem malo.
Moga sina, kaže sretna i sigurna.
Danas sam pekla dva brancina u pećnici s tikvicama i krumpirom, s mojim paradajzima slatkim ko med.
Ona je strpljivo na sitno sjeckala češnjak i peršin/ petrusimen, a kad su se ti božanski mirisi i okusi međusobno izgrlili u pećnici, imale smo pravu gozbu. Bez vina, ono joj samo pogorša stanje.
Za desert- pinca. Nešto za čime je jednostavno blesava.
Tražila je još i još. Prisjećale smo se njene izrade, ova je bila fina i kupovna.
Dok sam vani oslobađala paradajze od željeznog stiska strastvenog azurnog slaka, davala zraka plodovima, ona je čupkala sve žuto lišće na koje je naišla, a toga ima puno i to ju je izgleda zabavljalo.
-Kada se pakiramo, pita me predvečer.
Kako mislite...
- Pa idemo na put, veli mi veselo.
A jel'..pa nisam znala..a kamo idemo?
- Pa u Šibenik!
Krenula sam se grohotom smijat, pa i ona skupa sa mnom.
- Jel vidiš ti što ja umišljam...
*****
Pročitala sam knjigu " Svježa voda za cvijeće", preporučam.
Pas mi ju je djelomično prožvakao, pa sam morala kupit novu, za knjižnicu. Tako meni ostaje ova malkice prožvakana.
*****
Želim kupiti staru kamenu kuću s vrtom. U Istri.
Uređivati je polako. Malom broju ljudi reći gdje živim.
Preseliti se u drugu županiju i drugu Područnu službu.
Povesti i baku.
Taj san daje mi snage. Već sam si napravila kužinu.
Post je objavljen 08.07.2022. u 22:37 sati.