Marketing
Globalni klimakterij
Nema to veze s mojin (i tvojin) klimakterijen, to globalno zatopljenje, iako bi kolega bloger Raštika najrađe svit okrenija naopako samo da ispadne tako.
S tim neka se bavu bogati znanstvenici i neka plaćaju djevojčicu Gretu da nan kroz suze i grč uvaljuje grižnju savjesti.
Naše je da se itnemo u more kad nemoremo izdurat, popravimo ventilator, odštopamo klima uređaje onima koji se osjećaju starima i nemoćnima i činimo puno sitnih stvari jer za krupne nismo platili koncesiju.
Evo jutros; probudin se, nema mi Čovika u postelji. Nesta. Gledan posteljinu, nema ni fleke od njega. Znači nije se rastopija od vrućine. Da nije isparija, evaporira?
I dok ja tako mislin na Njega,
eto ti ga nazad kad je već dobro upeklo vanka - da je iša spašavat masline.
Nisan stigla ni pitat je li se još uvik držu, on govori da su dobro za sad.
Da ću pitat što ćemo kuvat danas, i nisan još ni rič izustila: on traži masku i peraje.
Prigrija se u maslinan i sad se iđe oladit.
Itnut se umore, kako bi rekla Sarah.
Osti je uzeja za samoobranu,
jer da su se pojavile divovske meduze i ko zna što još sve zbog tog globalnog klimakterija.
Najgore što je i Dite poveja sa sobon.
Mislin da ga iđe obučavat za obranu i zaštitu, ali jebote ako mi dite pri toj obuci opeče divovska meduza, ima da ga nema.
I tako,
ne znan što iman za ručak,
ne znan još ništa bitno
osim da mi je pas ispod pergule.
i tu je, dakle, spas.
Iđen obuć makar bikini, leći na ležaljku ispod pergule
gledati u grozje kako zrije
i čekat razvoj svituacije.
(mi se čini da je čovječanstvo sjebalo i gravitaciju, al vragu brige. dok joj grozje prkosi - dobro je)
Post je objavljen 03.07.2022. u 08:51 sati.