Hallo leute ;)
Nisam pisala milijun godina .. nemam vremena. Tečaj je prioritet i zadaća navečer nakon što baby K zaspe. A ovdje kod nas u Njemačkoj (HAHAHAHHAAH uvijek želim to reć ) sunce je do 22h a dan do 23h. Pa se bebi baš i ne spava kad joj sunce pići u oči ...ali svejedno ujutro ustaje u 6.15h. to joj uvijek na isto dođe! Tako da nemam previše vremena za zadaće i učenje .. a pogotovo za pisanje.
D. je krenuo sa novim poslom i nema ga preko tjedna doma. Dođe petkom i bude do ponedjeljka i to je to. Većinom smo same zadnja dva mjeseca. Iako sam mislila da će mi to biti problem zbilja više nije. Ne znam je li to dobro ili loše.... prva 3 tjedan dok je bio u komadu u Berlinu mi je bilo teško, kad nije mogao doći za vikend doma. To je bilo teško .. a ovo ovako kad dođe samo za vikend nekako čak smatram da sam produktivnija. Nemam koga (osim K.) staviti ispred sebe pa imam vremena za sebe i sve što moram ja napraviti.Nokti su mi nalakirani, noge obrijane, frizura na mjestu, stan održavam čistim kako ja želim .. osim što ga K. malo razbaca ali kad zaspe pospremim odmah ... ne znam .. nekako ide sve kako treba.
Kada D. dođe vikendom sve je fun and games. Idemo na piknike na rođendane zezamo se izlazimo ... družimo s K. opušteno bez stresa i nervoze ... lijepo je.
Ali ... je li to tako normalno? Da nam oboma paše takav koncept života odjednom?
Njemu je dobro može raditi stvari koje želi kad želi bez da ga itko gnjavi oko sitnica i sranja. Beba mu jedino fali, možda haaha vidi ju na videopozivu priča s njom i onda ju samo ugasi i ode učit njemački hahahaha tako da ... ne znam !
Ovo je sad sve nekako nabacano ali evo danas mi je došlo da kratko nešto napišem pa evo pišem sad ... motaju mi se čudne misli po glavi pa barem da jedan dio izbacam ovdje.
Imam ja još neke misli koje me je uopće strah izreći na glas samoj sebi. Tiču se mene i moga pogleda na svijet općenito ... na moj nemirni duh. Ali to ću nekom drugom prilikom da me ne linčujete odmah danas kad sam već napisala neke stvari koje su onako ... meni osobno čudne.
Gledam uglavnom te neke serije na netflixu prije spavanja ... i gledala amere ili dance ili njemce svi imaju istu stvar koja se meni sviđa ali mislim da ju je nemoguće implementirat u život. Rade stvari koje osjećaju u tom trenutku nebitno je li vezano za posao za djecu za bračnog partnera ... jednostavno ako u ovom trenutku im dođe da nešto naprave onda to naprave za sebe! Povrijede drage ljude... i onda ... razgovor .. tipa gle sorry znam usrala sam ali jebiga prošlo je idemo dalje. I on/ona kažu da oke jesi sranje je ali skupa ćemo se izvuć iz sranja. I žive sretno zauvijek hahaa
Nisam naučena biti otvorena, jednostavno jesam, sama od sebe. Mama me to nije naučila jer ona je sve tiho, šuti, nemoj pred ljudima ... ja volim tako reći pa šta bude, ALI neke stvari ne bih mogla izgovoriti ili priznati. Samo zato što me strah da drugi to nebi shvatili kako treba. Ispala bih sebična jer mislim samo na sebe i na svoje hirove ili iznenadne osjećaje,koji su nekad samo trenutni i ne znače ništa ... i onda ipak bolje šutim.
E ali ta šutnja i to neko sputavanje sebe me ubija. Ne želim izgubiti stvari koje imam ali želim još nekako nadopuniti drugim stvarima ... i one fore treba naučiti živjeti ovako ili onako ... mislim da su to već više takve gluposti, ali onda me D. nekada oliko iznenadi svojim "matorim" razmišljanjima o nebitnim stvarima da me skroz strah što bi rekao o bitnima .. i bi li ih mogao shvatit.
To je to za danas .. na kraju i nije kratko hahah
ali pomoglo je !!
Pišem brzo ....
Post je objavljen 14.06.2022. u 21:29 sati.