2022.
Čudno se jutros gledamo.
Još snenim krmeljavim očima
Promatra me gotovo tužno.
Uzvratim polu-tiho:
„ Gle, dobro je, tu smo i ovoga jutra“.
Ne razumiju moje misli oči
Sakrivene ispod spuštenog kapka.
Spuštenog, ne od spavanja, ne, ne.
Godine su ga spuštale polako malo po malo,
A sada već sakriva pola oka zelenog.
Gledaju me čudno kao da tek jutros to vide,
Kao da ne shvaćaju moje čuđenje.
I jučer je bilo tako, ili gotovo tako
Pa što ja to vidim onda drukčije?
Vidim neke brazde slavonske duboke
Posred čela i mnogo sitnih rastresenih
Kao kada drljača uzoranom njivom prođe
Pa se zemlja rastrese i bezbroj sitnih linija otvori.
To ja vidim jutros i mislim; neka,
Ipak, dobro je jer još možemo
Upaliti male iskrice u oku.
Zato se osmjehnem i poželim nam
Dobro jutro, a zrcalo mi uzvrati smiješkom:
„ Sretan ti rođendan, još jedan“!
02.06.2022.
(drljača= starinjska naprava za usitniti zemlju nakon oranja)
Post je objavljen 02.06.2022. u 08:22 sati.