Slikam.
Bavim se likovnom problematikom. Dvije lezbijke u znojnom klinču. Ali nije motiv to što iscrpljuje; nastojim postići senzualnost ljubavnog odnosa dvaju zaljubljenih žena. Žena koje mrze muškarce.
Zvoni mobitel. Ne javljam se. Mobitel uporno zvoni. Zvoni. Zvoni. Prekida. Opet zvoni.
Zvoni. Zvoni. Zvoni.
S uzdahom odlažem kistove u terpentin, brišem ruke o pamučnu krpu i javljam se.
Damjan je. Pijan je po običaju. Kao direktor firme za uvoz francuskih bazena i bazenske opreme on je barem dvaput tjedno dibidus skršen. Muklim alkoholičarskim glasom progovara:
Čuj dragi, imam narudžbu za tebe. Sjedim ovdje sa svojim prijateljem Špičekom, cugamo i …
Što cugate, upadnem mu u riječ.
Graševinu.
Koju?
Iločku, ali ne prekidaj me, nego slušaj! Špiček je u djetinjstvu imao kravicu. Jako je volio tu svoju kravicu. Vodio ju je na ispašu, pa ujutro i navečer kroz šumu do potočića da se kravica napoji vodice. I sada bi on da mu tu kravicu naslikaš…
Damjane, nemoj me zajebavati,upravo slikam dva mlade lezbijke u vrućem klinču.
Ne, ne serem, Špiček zbilja hoće svoju kravicu!
Pa kako da ja znam kako je njegova kravica izgledala, ispalim nervozno.
Evo ti ga, sad bu ti on rekel.
Drugi pijani glas.
Dobar dan, Špiček pri telefonu.
Pozdrav, kako smo?
Dobre je, dobre. Nego čujte gospon Huc, Damjan mi je rekel da ste vi slikar, akademski i ja… ja bi zbilja štel da mi moja kravica visi na zidu. Platil bom, kulike treba… Kaj velite, bute mi je naslikali?
Ali gospon Špiček, ja vam nikada nisam slikal kravice.
Muk.
Niste? Ipak, znali bi naslikati kravicu, kaj ne? Moju kravicu?
Da, naravno. No, vidite, ja ne mogu znati kako je vaša kravica izgledala.
Ooooo, bila je baš lepa, smeđe bela…
To mi ne pomaže mnogo…
Je je, razmem, ali imam ja fotografiju moje Milkice!
Imate?
Nego! Jednom je moj japica, kaj je delal v Štorjama, dovel v hižu pajdaša z posla. Taj se Janez iz zabave bavil fotografijom, pa me je uslikal s Milkicom. Tak da fotku mam…
Odlično. Da nije možda u boji?
Neg kak, neg je u boji!
Super!
Onda jeseme se dogovorili, zanima Špičeka.
Jesmo, kažem da ga skinem s vrata.
I kolko bu me to došlo, interesira ga.
Ne mogu vam točno reći. Sve ovisi kojih će dimenzija biti slika, koliko će materijala otići na nju, koliko će radnih sati trajati izrada… pričam mu neodređenim jezikom majstora.
Ja bih da kravica bude kak i je i bila, u prirodnoj veličini, ak ne i veća, zaneseno će Špiček.
U redu, napravit ću predračun za nekoliko dimenzija, pa ću vam ga faksirati. Pošaljite mi fotografiju i broj fax-a.
Može!
Prekidamo razgovor.
Dok odvraća mobitel od uha čujem ga kako priopćava Damjanu:
Rekel je da bu naslikal moju Milkicu…
Vraćam se lezbijkama u klinču i likovnoj problematici.