hellooooouuu, još malo sranja :D
značiii, girl... what is happening?? ( riječima i glasom Davora Lovrinića )
kad vratim film u nazad, ova godina do sad mi je bila grozna! ( a meni svejedno lijepo wtf xD )
u prvom mjesecu nam je mama došla na vrata da nema di spavati.
u drugom mjesecu dobijem otkaz.
u trećem mjesecu niš, ležim doma, slobodna sam, chillam.
u četvrtom mjesecu dolaze vlasnici stana, gospođa nezadovoljna najavljuje da nam bude poslala dopis na mail o tome kaj joj je na srcu.
peti mjesec dobivamo dopis da moramo iseliti.
peti mjesec napucam džipek ispred sebe i zlupam si auto.
kaj sad? čekam još ili je to to? ak je to to, onda hvala, Svemire, nebi više.
znate da ja vjerujem u moć misli, izgovorene riječi, emocije koje osluškujem i koje mi pokazuju jesam li ili nisam na dobrom putu. vjerujem u vibracije, emitiranje energije koja ti vrati točno ono kaj šalješ van.
i baš zbog toga pazim kaj mislim, kaj izgovaram i kak se osjećam.
pazim... oke, nije da se bojim ili da si ne dozvoljavam osjećati se loše ili biti ljuta, bijesna il neke treće.
nego se hoću dobro osjećati, pa onda biram misli i riječi, način razmišljanja, ponašanje, i slično.
i zbilja, ali zbilja onda ne znam kak sam si ovo prizvala.
možda s tim kaj sam bila jako negativna i bijesna zbog iseljavanja? pa sam držala te emocije u sebi par dana?
možda kaj sam jučer rekla ženi u policijskoj postaji da nemam nikakav odnos s mamom i nek me bog kazni?
lol, ak je zbilja tak lako i jednostavno, onda sam najebala žešće!
hodam tolko svjesna kroz život, živim najbolje kak znam, volim život i sretna sam.
evo, čemu sad taj sudar i popravak auta, i seljenje iz kuće i snalaženje za dalje.... zbilja ne znam.
ne mislim previše ići u analizu, jer se bum izludila. mogu gruntati do preksutra, ispitivati, propitkivati,... nebu vratilo vrijeme.
jebiga.
desilo se.
idemo dalje.
gledala sam u mobitel dok sam vozila, kaj u zadnje vrijeme radim jako puno. još me buraz špotal da mi treba zabraniti taj mobitel u vožnji...
evo, možda je to sad bila lekcija.
znači, pogledala sam u messenger, digla glavu i vidla u slow motion-u kak auto ispred mene stoji, a ja ga dolazim poljubiti.
mislim da sam odmah odlutala, ne sjećam se da sam čula neki bum tres.
spustila sam mobitel, izašla iz auta, gledala kaj sam napravila i ostala smirena.
dečko dolazi do mene, pita me jesam dobro, ja odgovaram ma jesam, sve okej.
on ima neki stariji džip, nemam pojma kakav je to auto uopće, ali sreća da to ima jer nije prevelika šteta za njega, dok za mene je.
al opet sreća kaj je on viši od iza, jer je moj cijeli branik ostal čitav.
hauba se zlupala skroz, jedno svijetlo i ispod haube neka metalna šipka.
bila sam baš skroz kul, možda zato jer sam znala da imam mamin auto na raspolaganju. da ga nemam, onda fakat ne znam kaj bi.
plus kaj mi je sad ostalo 2000 kn viška za regu koju imam za dva tjedna xD
al oke, to bu sve otišlo na popravak. i više!!
a da ne pričam da selim sama nekam, i plaćati sama stanarinu i sve ostalo je isto baš veselje, jel?
jebemti.
uglavnom, nakon svega kaj se događa zadnje vrijeme, totalno mi je bilo svejedno za taj događaj jučer. reko oke.
dobro je.
fakat mi se nije dalo dramatizirati, paničariti, plakati se... još sam se uspjela i zajebavati.
eto..
možda su tome pridonijeli taj dečko i njegov deda, bili su zbilja jako dragi i pažljivi. bilo im je krivo kaj sam sebi napravila veću štetu nego njima.
a pazi priču sad :D
kad smo se dopeljali do osiguranja, gledam ja njega i pitam: jesi ti taj i taj?
veli on da.
ja velim: isuse, tak si veliki već!
znači to je dečko kojeg je moja mama čuvala u vrtiću. sjećam se da smo išli na jedan izlet, ja sam već bila u školi, ali sam svejedno išla s njima.
on je bil mali, s bratom, i najviše sam se s njima družila. on se baš stalno kvačil za mene, a meni je to bilo simpica.
rekla sam si: čekala budem da naraste, pa mi bude dečko. hahahahah :D
daj zamisli! joooj, bože moj, svašta :D
moram mu to ispričati u petak kad se vidimo.
eto ljudi moji, to vam je moj život ukratko.
neki bi sad pali u depresiju, bože zašto jaaaa, kak baš meniii, kak bum sad, i bla bla bla.
baš me briga iskreno, evo.
kak bude, bude. sve se preživi, sve se riješi, sve prođe.
selim, idem nekam u pizdu materinu, sama, daleko od frendica, ali u prirodu i s mojim Macom.
ahh, moj Mac... kaj bi ja bez njega? životinja moja najdraža.
nas dvoje idemo fino živjeti neki drugačiji život, malo promjene, nova okolina, nove priče.
go with the flow, nema mi druge :)
ajde,... uživajte svi vi skupa s menom.
do čitanja.
pusa.
Kaja over&out.
#gowiththeflow #takeitasitis #andmakeitbetter #behappy
Post je objavljen 17.05.2022. u 14:27 sati.