Jelda da ste mislili da samo na Balibegu bijela košulja izgleda nenadjebivo dobro?
I ja sam mislila. Dok nisam u Plesu sa zvijezdama vidjela najljepšeg hrvatskog zeta ( sori zetovi, al iznosim činjenično stanje ). Znači spojit dobru genetiku, 185 visine, zelene oči i tamnu kosu, osmijeh za koji moraš stavit masku za varenje da bi ga gledo...pa kad je kreno paso doble s jednom od naših najboljih plesačica...žene iz žirija u transu, žene u publici u transu, komentari na emisiju - ajme šta je ovo, sve gori. I onda nedjeljom navečer sakrivanje daljinskog u brojnim kućanstvima, da ne bi kome palo na pamet štračit po teveu jer se ne zna kad će se najljepši zet ukazat sa svojom plesnom partnericom, plus šta treba durat šta žiri, šta voditelje da bi se pročistilo vidno polje. Čovjek je naprosto prototip prokulin kapi za očobolju.
Pa onda uz sve to, još je radi ljubavi doselio u Hrvatsku. Dobitna kombinacija. Naučio hrvatski. Možda voli i kuvat, ako ne kuvat - barem prat suđe il peglat. Ko da ga gledam - potfrkani rukavi, kuva neke brazilske kerefeke i barata suđem bolje od Karapandže ( sori Stevo, al i izgleda bolje ). Pa i da skuva nešta skroz nejestivo, kućeš mu zamjerit kad uz zasljepljujući osmijeh poservira sve na stol? S vremenom maska za varenje više ne treba, naviknu se oči na blještavoću.
I šta sam još htjela reć? S godinama skužiš da su ti prioriteti skroz drugačiji. Pa ja recimo drobim o pegli i o kuvači gledajuć fotku il ples frajera koji izgleda ko milion novaca. A o čemu bi drugom mogla il trebala drobit postklimakterična žena, molim vas?