Sinoć su moji najdraži frajeri nakon dugo vremena obojica prespavali kod mene.
Oni su najbolje i najvažnije što imam od života, i možete samo zamislit koja me živčanoća hvata pri samoj pomisli da bi moglo strest dok su oni sa mnom. Srećom djeca funkcioniraju na sasvim drugi način; moj najdraži frajer nema nikakvog straha kad ulazi u kuću u kojoj je doživio najsnažniji strah u svom životu.
Za večeru naručujemo ćevape i pomfri, to uvijek ima prolaz. Manji najdraži frajer je malo žalostan jer nema njegovog omiljenog pilećeg paprikaša, al ajde – ima krumpirića i ćevosa pa može proć. Pojeli i sladoled, i došlo vrijeme za zaleć.
20:00 – oblače se pidžame, zapravo najdraži frajer je ne oblači jer je blizu kamina koji se oteo kontroli i u kući je ko da smo na havajskoj plaži ( meni je još više vruće od živčanoće, al nadam se da se ne vidi ) pa otvaram i kupaonska vrata da temperaturu smanjim na možda tridesetdva stupnja; gledamo Lucky Lukea i manji najdraži frajer kaže da je i on zatvorenik, jer njegova pidžama ima pruge ko odijela braće Dalton
20:30 – manjem najdražem frajeru se kaka; dizanje i obavljanje vecea ( dok on bavi ja pušim u kuhinji i vježbam duboko disanje, jer sam ne živčana nego izbezumljena od živčanoće ) pa se vraćamo u ležeći stav
20:45 – manji najdraži frajer pokušava skinut donji dio pidžame pa se natežemo oko toga jer on nije blizu kamina; najdraži frajer je na rubu da zaspi, al nikako se nariktat jer mu je vruće, pa se ja takva izbezumljena sjetim da smo zatvorili vrata od kupaone, dižem se i otvaram ih
21:15 – najdraži frajer spava, a manji najdraži frajer pravi ručicama sjene na zidu i šapće – jel vidiš ovo je ptica, ovo je zec, evo i vuka; ja šapćem – psssst, brat je zaspao, budi tiho...i samo smo se umirili i zaspali
00:15 – budi me tresak, pala sa stola keramička zjelica koja je ostala na stoliću ( manji najdraži frajer nemirno spava pa sam nariktala stol i jastuke od garniture na njega da mi se dijete ne prekopitne na pod; biće se okrenuo i pogurao jastuk i ode zdjelica u paramparčad; dižem se i metem krljke od zdjelice, usput popijem i šlaftabletu, i dok sam pušila u kuhinji pročitam da je gadno streslo u Bosni; popijem još jedan persen da smirim nalet tjeskobe
02:00 – proklinjem trenutak kad sam išla štračit po mobilnom uređaju jer nemrem zaspat, džabe tableta, a i cucki laju da ori cijelo Brezje; manji najdraži frajer nešto ružno sanja i počinje plakati pa ga dragam po nožicama i ušuškavam; zaspala u nepoznato doba, valjda kad me skroz smorilo prevrtanje
06:00 – budim se i gledam moje najdraže frajere kako spavaju zamotani u tople, mekane deke; šuljam se u kuhinju, stavljam vodu za kavu i ložim kamin u blagovaoni, da im bude toplo za doručak
Zapravo sam jako ponosna na sebe jer sam nadvladala demona straha.
Doista uz puno truda, ali sam ga nadvladala.
Post je objavljen 23.04.2022. u 20:06 sati.