Ovo mi je jedan od dražih vlastitih tekstova s vlastite probe rehabiliticacijskog turizma iz pola Bosne koja ne priznaje da to je. Bilo je to već davne 2014.
Ok idem u Teslić. Prvo sam pomislio da je bolnica, a ono je to hotel. Deset dana bez kćeri, a taman smo se ustalili 7/7 dana. Izračunao sam da je boravak u toj banji 10-ak puta jeftiniji nego kod nas.
– U kojem hotelu želite biti? Bosna, Srbija, Hercegovina i Posavina.
Jebeš zemlju koja Bosne nema. Izabrao sam hotel Posavina ali doslovno u Bosni, Bosne nema. Sam kompleks je sklop hodnika od hotela do hotela, naravno tunela ispod površine zemlje. Kao da su još za vrijeme Tita kopani, kao da sam na Vis zalutao. Bio sam sam u dvokrevetnoj sobi .Za 5 min došla mi je poruka: ˝Potrošili ste mjesečni limit interneta, sad ste u roamingu˝ – on se naplaćuje puno se po potrošenom mb-u, jebeno too much. Pa u sobi ima wi- fi, sve su .ba mreže otvorene, ali još da da skužim kako se spojiti na to. Na kraju sam dobio račun za mobiteltih 10 dana 3000 kn, skuplje od banje. U hotelu Srbija me pregledao fizijatar i odredio mi terapije. Pitao sam da li tu vježbaju po Bobathu. Fizijatrica je čula za njega ali ne zna nikog da ga zna, pitala me odakle ga ja znam? Odite u Hercegovinu da dogovorite terapije a ja u Posavini. Naći ću ih sutra. Pozdravio sam se svojima na 10 dana. Od sutra počinjem u pola Bosne, pardon nemam pojma čega, potragu za terapijama. Zbunjivali su me ti putokazi u banjama i tuneli bez kraja. Potrajalo je dok sam našao sve terapije. Sve sam ih našao otprilike iz petog pokušaja. Tamo se sve ženske zovu Maja, Nataša ili Jelena i sve su crne imaju veelike, hm nije važno (oči hehe). Pored svih crnki ja sam dobio smeđeg fizioterapeuta, ženskog napokon. Zove se Jana. Ime kao naša voda a prezime kao naš premijer. Jedino tamo nigdje nema Jane za kupiti. Vježbe su joj ok.
– Sad ćemo malo vježbati sa oklagijom pa ćemo vozit biciklo, pa možeš na ručak.
Biciklo je bio strava, kao da pokrećem vremenski stroj. Terapija je za prvi dan gotova. Sutra se idem galvanizirati, parafinizirati, tensirati i na bazen. Sad idem na ručak i po novine (Večernji i Jutarnji za 1.5 KM). Uredno sam u hodniku pozdravljao sve sa ˝Bok˝ i svi su me uredno blijedo gledali. Odakle im pravo da budu tako nepristojni. Nataše, Jelene ili Maje su me pozdravljale sa ˝Ćao˝, pa nisam u Italiji. Odzdravljao sam s ˝Bok˝. Trebalo mi je vremena da skužim da misle da svakom koga vidim govorim ˝Bog˝. Ukazanje i to baš u hodnicima do Hercegovine. Nemam ni jednu dijagnozu poremećenosti, ali kad u gledaš u 10 prolaznika u oči i kažeš im ˝Bog˝ i normalan bi pomislio da sam u nekoj akutnoj fazi šizofrenije. Pa da probam s ˝dobar dan˝. Jupi dobio bi povratni pozdrav ˝zdravo˝.Naravno nisam odustao od svoga ˝bok˝.
– Pasulj s kobasicama, pečurkom, prženac ili Bosanski lonac što ćete za ručak?
– Ćevape s lukom.
– Toga nemamo u meniu.
U Bosni nemaju ćevape, pa koji im je. Nakon prevođenja prva tri jela, jedini sam za stolom (mislim čak jedini u restoranu) odabrao Bosanski lonac. Bosna izgleda ne želi imati veze s Bosnom. Bosanski lonac je izvrstan, bar sam jeo najbolje za stolom. Čak sam i našao frenda s svojih 90-ak godina koji mi je bio cimer za stolom. Kad sam rekao da sam iz Hrvatske:
– Vi živite u EU , vama je super.
-Ma fantastično.
Došao sam i do toga na bazenu. Na njemu radi jedna od silnih Maja. Uf dobra je crnka, posebno oči naravno. Mislio sam je pitati da li je glumila u spasilačkoj službi.
– Otići ću s Vama do bazena.
Do tad sam bio pobornik plavuša, ali Maja crnka ima sve argumente koji me navode da promijenim mišljenje. Snovi mi se ostvaruju.
– Tu ću te ostaviti, čeka me moja grupa za drugi bazen.
Ode Maja i ostavi me samog u bazenu s nepoznatim didom. Majo vrati se!!!, skuhat ću ti hrenovke. Nemanja me prošvercao na galvanizaciju preko reda. Odmah me pokušao galvanizirati do maksimuma, ali mi se noga počela neartikulirano ponašati; rokerska noga.
Idem na večeru u Španjolskom dresu, jedinom koji mi je mama spremila. Kao tipično muško redom sam izvlačio majice i tu je večer došao red na dres. Kad sam sišao u restoran, svi su za mojim stolom bili dresu Srbije. Znao sam da se igra EP u košarci, ali nisam imao pojma tko igra. Za stolom su svi znali odakle sam. Večerao sam na brzinu i otišao u kafić pored naručiti bezalkoholno pivo. Pored mene je sjeo lik sa majicom ˝Ratko Mladić heroj˝, toliko znam ćirilic.e Nisam se digao iz pristojnosti (mogućih batina). Iako svoje mišljenje imam, ali ga je tad bilo bolje zadržati za sebe.
– Druže da li igraš šah? Pitao me neki gospodin iz Novog Sada.
Rekao sam mu da igram i da imam dvije kćeri. Za svaku je dao po jedan dolar da im dam kad dođem kući za sreću. Podmitljiv kakav jesam, naravno uzeo sam dolare. Odjednom su se svi ustali, osim mene i počeli pjevati srpsku himnu ˝Bože pravde˝. Večeras se igra historijski meč Srbija : Španija. Kad sam to čuo da sam skoro progutao bocu od piva. Kad se svirala Španjolska himna a ja jedini u Španjolskom dresu.
– Nešto si mnogo tih. – primijetio je konobar.
– Šaljem poruku na mobitelu. – pravio sam se neutralan sam kao Švicarska.
Post je objavljen 22.04.2022. u 11:15 sati.