Marketing
Otkad smo se susreli, ne prestaješ mi prati noge.
Svednevice se nadnosiš nad moja prašna, izranjena stopala.
Nadnosiš se nad njih i kad nisu iskusila zahtjevnost povjerenih mi koraka.
I pritom ne pitaš zašto sam ustuknuo pred putovima
kojima me tvoja ljubav upućuje.
Pereš mi noge od nesigurnosti i umora.
Od dvojbi i stranputica. Od neodlučnosti i nepostojanosti.
Zasigurno si mi noge prao i prije nego smo se susreli.
Tako si me osposobljavao za hod Tebi ususret. Za hod k srcu mog života.
Pereš mi noge svojim rođenjem. Svojim zanosom i patnjom.
Svojim uskrsnućem.
I ne samo noge. Pereš mi i ruke. I oči. Pereš mi srce.
Pereš moje misli i namjere. Moj govor. Pereš svojom ljubavlju.
Ljubavlju koja ne pita za sebe. Ljubavlju koja se ne umara. Ne odustaje.
Znam:
tek kad se sagnem uz Tebe da perem noge onima koje mi šalješ,
svakome, bez razlike, tek kad se operem od svake isključivosti,
i ja ću se roditi. I ja ću uskrsnuti.
Tek kad se sagnem uz Tebe, moći ću te zagrliti.
Tek tada moje će srce oživjeti za dan, za život kojim prolazim.
(Stjepan Lice)
Post je objavljen 14.04.2022. u 08:08 sati.