Što?
Što da ti više kažem,
kad znam odgovor na sve.
Puštam,
puštam te da vidim do koje granice ćeš ići,
da izigraš me.
Dragi moj, ti ne znaš,
ti ne znaš da ja ovu igru igram bolje nego ti,
možda te iskustvo vodi,
ali ovaj put sreća je na mojoj strani.
Znaš,
znaš. igra je u očima promatrača, a ne igrača.
Igrač je previše zaluđen da je odigra kako treba,
dok promatrač vidi i pronađe sve one odgovore što je tražio,
jednostavno ga snađu iliti ga pronađu,
E dragi tu je moja prednost,
kao promatrač držim svoje karte
no zapravo je pitanje kako ću ih ja upotrijebiti?!
Možda,
ipak možda da te pustim da misliš da držiš sve konce u rukama,
dok ja u glavi pohvatam svoje
i učinim možda bar jedan pravi korak
za koji nisam sigurna da bih ga i sama napravila.
Ne znam, previše se pitanja provlači kroz glavu,
možda ipak,
ipak da priznam da si ti pobjedio?
Pitam se, iako nebi nikad pristala na takav poraz
jer jedini pobjednik u ovoj igri sam ja.
Post je objavljen 28.03.2022. u 21:48 sati.