Imala sam ureda kroz svoj profesionalni put. Od ozbiljnih baš, preko onih na rijetko kad zauzetim stolovima restoranske sale, do malih kutaka. U vlastitom lokalu ured je bio za razinu viši od ostatka prostora, a u naravi separe koji smo suvlasnica i ja pretvorile u ured. Imao je čak i naziv. Olimp. Kad se osvrnem unatrag, čini mi se nekako da su mi ti mali kvaziuredi i onaj jedan najmanji koji se u ured transformirao iz, ni manje ni više nego, toaleta u izdvojenoj maloj sali restorana bili najdraži.
Jednostavno je. Veliki su uredi za sobom povlačili veću ozbiljnost, više posla, više odgovornosti. Ovi neobični i mali imali su - pa, dušu.
I jučer me opet bubnulo u ured. Samotako. Nisam ga htjela, i daleko je od restorana, skladišta i punktova koji su mi fizički za odraditi u prvom dijelu radnog dana. Ustvari je integriran u back office. Iza front deska. Predivno je ovako koristiti anglizme, jel? Mogu ja tu napisati i da je to stražnji ured. Iza recepcije.
Recepcija. Nekoliko kolega koji su me sreli prvi dan za stolom u novom uredu ozareno su komentirali da sam unaprijeđena.
Zanimljiva percepcija.
Jer moja prava su unapređenja išla skalom pomoćni konobar, konobar, šef rajona... te barmen 2, barmen 1...pa do nekih pozicija.
Ovo je splet okolnosti.
Kako bilo eto mene opet u uredu. Iza recepcije.
Za stolom i kompjutorom.
U odnosu na restoran i ovaj se ured nalazi razinu više. Onako katovsku razinu više.
Ni blizu Olimpu.
I podjednako ga često nazivaju i ured i Büro
Cheers.
Post je objavljen 17.03.2022. u 23:30 sati.