#frendara #bestara #glupisenetraze #glupisenadu #fifteen #muha #mrtvamacka #reunion #pametuglavu #casuuruku #nomatterwhat #soulmate #otherhalf #silikoni #valerija #veronika #ramo #friendsforlife #dualiramo #uvijekupaketu #forevertogether #partnerincrime #partybuddy #memories #taylorswift #kum #3pramena #gutajmojuprasinu #mjau #uskoro #uskorodoma #92kmh #rideordie #drunkerhalf #kimkardashian #lidijabacic #bestie #drunkerhalf #soulsister #16L #summer17 #rtdobrenade #kajsudidule? #gdjesambio #bestefreundin
Kad se dogodi i najmanje sranje (pardon na izrazu) imam naviku doći na blog. Zadnje se očito dogodilo 2020. godine kad je sve još bilo u znaku korone i lockdown-a. Novo se dogodilo prošlo ljeto, ali obzirom na moje duševno stanje vezano uz događaj, odlučujem ignorirati činjenicu da se to što se dogodilo, stvarno dogodilo, da ostanem relativno normalna. Zapravo kad bi mogla, ignorirala bi postojanje zadnje dvije godine u potpunosti jer se kroz zadnje dvije godine kuhalo najveće od svih sr*nja. Jedno od onih s velikim "S" na početku.
Čovjek bi rekao da sam već navikla na to, jer smo već prošle sličnu stvar u srednjoj školi, pa kao znam da ak smo tad riješile možemo i sad. Čovjek bi rekao i da smo sad ipak ozbiljnije, žene u godinama, i da smo pametnije pa si nećemo takve gluposti dopustiti. Izgleda da su nas godine stigle, pamet je zaostala negdje u tinejdžerskim vremenima (LOL).
Naslov... nakon što smo napokon sjele i razgovarale (doduše ja malo pijana, ali zna da sve kaj tad kažem stvarno mislim i da sam tad hrabrija što se tiče bitnih stvari, za gluposti sam hrabra i bez alkohola) dala sam si vremena razmisliti o svemu kaj se izdešavalo u prethodne dvije godine. Jedina stvar koju sam si obećala davnih dana je bila "V, kaj god se dešavalo u životu, nemoj si dopustiti da se ponovo udaljite, nemoj si dopustiti da sjebe*e prijateljstvo, OPET" Naravno, točno to sam si dopustila.
Sad kad pogledam sve vidim koliko smo zapravo zeznule jer nismo jednostavno došle jedna drugoj i rekle kaj nam smeta i kak se osjećamo i kakav dojam ostavljaju postupci one druge na nas. Sad vidim da, iako sam se s teroristom borila za prijateljstvo, ipak je nekada bio jači i nekada se nisam borila dovoljno. Kad se on za svog prijatelja borio kod mene, borio se više nego bi se ikada borio za mene (cheers to them), dok sam ja u većini slučajeva borbu nastavila u sebi, jer sam vidjela da nema smisla objašnjavati mu jer nikad neće shvatiti. Sad znam da se nisam dovoljno borila ili da sam se nekad i borila dovoljno, ali za pogrešne stvari.
Uglavnom, naslov... nakon razmišljanja o svemu što se dogodilo, shvatila sam da mi je u trenu kad sam trebala nekog više nego ikad, bilo lakše naljutiti se nego reći da nekog trebam. Zapravo, ne bih rekla da sam se naljutila, maknula sam se. I dalje ne znam točno objasniti kaj je točno bilo u mojoj glavi tad, znam samo da sam nakraju shvatila da mi je možda bilo lakše postaviti se na način na koji sam se postavila jer sam joj vjerovala da kada se malo posložim i dalje bude tu i da će me i dalje voljeti, iako sam idiot, jer sam idiot.
Mi imamo iskustva s udaljavanjem. Tješim se da svijetu u nekom trenu postane naporno trpjeti našu zajedničku energiju pa nas malo udalji da svi odmore pa da su spremni za još jači udar.
Opet se dogodilo. I nadam se da je to bilo zadnji put.
Jer mojoj Veroniki fali Valerija. Fali mi da odemo van, a obje familije se križaju rukama i nogama jer opet idemo nekud. Fali mi da odemo u Ljubljanu na izlet jer nam se može. Fali mi odlazak u Colosseum. Fali mi odlazak u Matiju. Fali mi da dođeš doma kod mene ko da si došla doma i da ja isto tak dođem k tebi. Fale mi naše dvije vrste udomaćivanja kod nekog doma. Fale mi naši dubokoumni razgovori, a još više mi fale naši "ko Vam je dal diplome i zašto" razgovori koje kužimo samo mi i za koje bi ljudi, da ih čuju, rekli da nismo normalne (a i nismo, realno). Fali mi da ti mogu poslati poruku jer sam se iznervirala jer je krivo oblak stajao i da ti meni šalješ gluposti iz svakodnevnog života. Fali mi i naš tripar. Fali mi da možemo otići nekud skupa i napraviti kaos jer nam nije bitno kaj će ljudi reći jer znamo da nismo normalne. Fali mi da dijelimo sve u životu od bitnih stvari (e, idem na wc) pa do nebitnih stvarri (eee, počinjem radit).
Žao mi je kaj si u cijeloj priči vjerojatno stekla dojam da mi nisi bitna i da sam posvećena nekom svom životu u koji ti nisi uključena ko nekad i da možda nemam potrebu uključiti te u njega ko nekad. Nije tak :) Veronika bez Valerije je samo 50% i nemre ić 92km/h.
Nadam se da ćemo ovaj put biti pametnije i da ćemo se oporaviti od svih gluposti koje si priuštimo svakih par godina i da nas najbolji dani tek čekaju... Volim te. I fališ mi.
Valerija, vrati se kući, pustiti ću ti Taylor Swift. <3
Post je objavljen 11.03.2022. u 18:51 sati.