Marketing
Ljubav majke
Jučer.
Pakiram se za Brdo. Nosim bar pet različitih torbi, hrpu hrane plus protvan s pizzom netom izvađen iz role.
Upada u priču moja majka. Taj se tren vratila iz dućana.
- Imam nešto za tebe! Kupila sam ti pečena rebra!
- Rebra? Meni? Ja ne jedem rebra.
- Sad ću ti odvojit, samo tren!
Odlazim do auta i otvaram vrata. Onako kako žene punih ruku oduvijek otvaraju vrata. Uspješno. Uz malu pomoć psovki.
Majka mi pokušava uvaliti rebra. Ja stojim u čudu, zapanjena suludošću situacije. Ostajem bez riječi. Uspijevam utrpat stvari i sjest, a ona utrpa i rebra u auto.
- Kad sam ih ja već kupila ti ćeš ih uzet.
Danas.
Farbam majku. Tri puta ja, jednom frizerka. Ušteda.
- Jeste pojeli rebra?
- Pojela su se, ne brini.
(Nisam ja)
- Bila su tako lijepo pečena pa nisam odoljela kupiti.
- Al nije mi jasno zašto si meni kupila rebra, ja ne jedem rebra. Jela sam zadnji put na Šipanu iz pristojnosti janjeća, i to je to. Ja ne jedem rebra.
- Ah pa vrijeme ti je da počneš.
Protiv te logike nemam argumenata.
Post je objavljen 06.02.2022. u 19:21 sati.