Marketing
GIZELLA KARES – BAJKE KAO IDEAL KOJI KONFROTIRA KONZERVATIZMU
Pošto imam priliku da poznajem Dajanu Diverno već gotovo dve decenije, mogu reći kako sam imala priliku da posmatram kako se razvijao i njen književni duh tokom minulog perioda, dela koja su stvarana, nadopunjavala su jedno drugo kroz nastavke, kroz nove oblike, a sve to je bilo obavijeno divnom prevodilačkom formom svih tih literarnih bisera, formom koja prati njen aktuelni rad već skoro sedam ili osam godina svakodnevno; dok je pre to bilo samo u određenim talasima, ali ne stalno.
Dajana Diverno nam se sada prikazuje i kroz drugu formu, formu koja joj je od samog starta njenog rada bila malčice nedostižna.
Ne zbog tog što ona ne zna pisati; baš naprotiv, mogu reći da je reč o jednoj o najplodonosnijih panonskih književnica, već je reč o tome da je to tema – bajke i scenariji za crtane filmove – nešto na čemu je ona htela raditi tek kad postane velemajstor u književnosti. Tako mi je sada zanimljiv i ovaj njen neobičan izlet u svet bajki i crtanih filmova, smešten u vreme korone, period koji nas je sve zatvorio i okrenuo same sebima; dok ona u ovom periodu korona-konzervatizma deluje poput junaka koji grabi ideale bajki, koja se tom nametnutom konzervatizmu svakako usprotivljuje u, svom stilu, indvidualističkog bunta književnice koja nikad nije poštovala određene konvencije ili pravila.
Njen stav s kojim ide kroz život da ima pravila, njena lična pravila kojih se pridržava, kao i normi koje su znane samo njoj. Osobe poput Dajane Diverno teško je ukalupiti u neki kalup, jer ona ni u jednom kalupu neće hteti dobrovoljno ostati, a ni u jedan kalup se čak ni kao vrstan umetnik ne uklapa.
Što je i dobro; norme koje je postavila sebi, najpre su bile osporavane, a sada, tokom vremena kad nam je svima dopustila da je upoznamo kakva je zaista, sad nam više nisu toliko strane individualistične, niti nešto što bi se strpalo u formu plastične karakterizacije nečeg što bih nazvala standardnom, građanskom, staromodnom statičnosti. Te norme su sad nešto s čime se ona kao ostvareni umetnik vodi, pa kroz literarno, neočekivano čudo i mi smo došli dotle da sad opravdano možemo reći da je uistinu pisala o svima i svemu, strukture pustolovnih romana, karakterizacija kriminalističkih dela kojih ima u izobilju, istorijski efekti fantastičnih romana koji prate i istorijska stvarna zbivanja, konačno su nas doveli do njenih bajki i crtanih filmova kojima je pristupila, verujem najpre polako, pomalo plašljivo, suptilno, onako kako velemajstori u komponovanju prilaze dirkama svojih najboljih (kasnije) svetski, znanih melodija.
I to je ono što je zanimljivo u čitavoj ovoj priči – da li je već i 2008 godine kroz neostvareni pozorišni komad ''Princeza Glorija u čarobnoj šumi'' moglo da se nasluti da je to bio samo ''glasnik'' svega ovog što vidimo sada, čak i kroz mogući rad u Londonu (putem izdavačke kuće Austin Macauley i ''Zmajev legionar i kraljica cveća''), i kuda sva ideja njenih zamisli vodi – ostaje nam da damo tome zaključak tek kroz neko određeno, vremensko razdoblje, koliko je i potrebno da prođe, pre nego što se konkretno može dati ocena čitavoj ovoj strukturi visokoautentičnog stvaralaštva, koje pored bajki i scenarija prati i rad u vidu animacije, vizuelnih efekata; što nam Dajanu prikazuje i drugom svetlu, za koje možda i do pre pet ili deset godina nismo ni mogli znati da ćemo imati prilike videti.
Gizella Kares
Budimpešta
Prevod teksta s madjarskog jezika Januar 2022 godina
Post je objavljen 03.02.2022. u 13:54 sati.