Marketing
Neki sivi dan ...
Jutros neko sivo jutro.
Danas će biti neki sivi dan.
Ako nešto obožavam onda obožavam te sive, tmurne dane, tada se najbolje osjećam sama sa sobom i u sebi.
Grad kad da prebaci u neku nižu brzinu.
Ljudi kao da s prebace u neku nižu brzinu.
U sivilu dana i ja sam u nekoj nižoj brizni koja mi beskonačno odgovara jer i tako živim nekoj ludoj vječitoj jurnjavi za ne znam čime i za ne znam kime.
Jutros je sve nekako lagano i sivo, tmurno. Miriše na kišu - veselim joj se.
Sjedim doma u pidžami, lagano ispijam jutarnju kavu, radim od kuće.
U miru sam sama sa sobom.
Postala sam dio statistike, postala sam još jedna brojka u broju zaraženih covidom koji neupitno divlja iz dana u dan.
Kako sam?
Dobro sam.
Dobro se osjećam, najgore je prošlo i fizički i psihički. Nadam se da je najgore prošlo.
Fizički - temperatura koja me smlatila do bola, kostobolja i opća slabost i nemoć.
Psihički - malo teža priča, obzirom da se u svojoj glavi suočavam sa činjenicom da sam kući u izolaciji odcijepljena od svijeta, od hodanja, od ljudi, ali ajde pomislim, nije svako zlo za zlo - ponekad zaista se treba odmaknuti od svih i biti sam sa sobom, suočiti se sa sobom i svojim mislima, stati, razmisliti, promisliti, postaviti nove cilje i donjeti neke nove životne odluke, što u živi i vrevi života i buke često ne stignem, sad je pravo vrijeme za to.
Potrebno je nekad ležati i odmarati.
Mir oko mene i mir u meni.
Iz svake situacije ma koliko god ona bila teška trudim se izvući ono nešo dobro, pa tako i sada - imam tu još nekolicinu nepročitanih knjiga, beskonačno puno misli koje moram srediti sama sa sobom, ima tu posla, neće biti dosadno.
A i dani provedeni u pidžami imaju posebne draži i daju jedan poseban štih životu, barem meni.
Ne fale mi ljudi, odmaram od njih.
Iako, uz današnje sve moguće komunikacije teško je biti bez ljudi oko sebe, dostupan si u svakom trenutku svima i svugdje, pomalo se učim selekciji, kada i kome sam dostupna, i koliko - malo teža škola.
Mislim si sama sa sobom, polako, uživaj u ovim trenucima mira i tišine, završiti će i ova izolacija za koji dan, za sada je iskoristi maksimalno koliko možeš za sebe, uskoro ćeš se vratiti u buku i vrevu i opet ćeš se rastrgati od obaveza i trčanja na sve strane, opet će ti 24 sata biti premalo da sve stigneš...
Sada u ovom prisilnom stajanju je neko tvoje malo vrijeme za tebe i uživaj u njemu, iskoristi ga za sve ono što inače uzmeš za sebe na kapaljku, tako je - kako je, svom srećom dobro je...
Post je objavljen 02.02.2022. u 08:31 sati.