Čudan dan danas. Mami je odobren njezin "pametni" lijek.
Danas je godina dna od kad nema Goldie...:((((( Sanjala sam je četiri dana prije nego što je uginula. Kao, nalazimo se na Črnomercu. I Goldie ušeta u nekakav autobus, koji krene...Trčim za njom - ali ne mogu je stići...:((((( Mama čeka u kafiću na istom tom okretištu, u nekom kafiću. Vraćam se njoj i govorim: kako će ona sama sada znati naći put?! :((((((
Do današnjeg dana se pravim, kad čujem vlak, da je Goldie možda krenula negdje na put vlakom, i da će se samo jednom vratiti....
Mama je tu, ostala.....Hvala Bogu, anđelima, ma svima....
Večeras sam, u spomen malenoj, odlučila otići na jedno predavanje o psima - DVD Prečko; osnove psihologije pasa, u organizaciji Kinološkog kluba "Samo psi". Izgleda da nisam baš puno zaboravila čemu me Goldie naučila....To mi je drago....
Zaboravila sam napuniti bateriju fotoaparata, ali fotke stižu s mobitela.:)))))