ZVONO
Ona: Netko zvoni, možeš li molim te pogledati tko je?
On: Ne mogu u kuhinji sam.
Ona: Što radiš u kuhinji? Nemoj ju opet zasvinjiti kao jučer.
On: Zvoni uporno, kao da ne misli otići - daj ti pogledaj.
Ona: Kako ja, ovakva samo u gaćicama.
ON: Zašto si gola?
Ona: Kako ti brzo zaboraviš – prala sam kosu – rekla sam ti još u krevetu - imam raspravu na sudu. Danas je onaj davež od suca. Sve vidi kroz te svoje pepeljare od očala. Moram imati super frizuru zbog fokusa.
On: Kakav vražji fokus – kako li je ovaj na zvonu uporan – fokus kažeš sumnjivo je to.
Ona: Ne pretjeruj – pogledaj tko je – bolje da mi gleda frizuru negoooo – kužiš?
On: nego što da ti gleda, pojasni malo.
Ona: Ma ne pravi se blesav, pogledaj tko je tako uporan.
On: Mutim jaja. Još malo pa će biti – onako pjenasto – za veličanstveni omlet. Osim toga, tko nas treba može doći i kasnije, zar ne?
On: Jel ti mene slušaš?
Ona: Ne govori mi dok je fen uključen jer ništa ne čujem. Možda sam ipak trebala otići frizerki, ovo me ubija. Stalno držati ruku u zraku. Nemam ja više trideset.
On: Hahahah naravno da nemaš. Sada te se može mijenjati za jednu i pol novu.
Ona: Ma nemoj, mijenjao bi me, možda i za dvije nove?
On: Vidi, vidi to si čula. Zvono na vratima ne čuješ. Da mi je znati koja budaletina tako uporno zvoni?
Ona: Pa pogledaj.
On: Još sekundu i omlet je gotov. Ne smije se prekidati jer bi splasnuo.
Ona: Dobro je to znati.
On: Što to?
Ona: Zašto splasne jer stvarno nije dobro kada splasne.
On: Počeli smo se zezati, ha, kao ….
Ona: Što kao, uopće nisam ništa uspoređivala, samo sam rekla da je dobro znati.
On: Hoćeš li više s tom frizuro? Treba jesti prije nego se ohladi?
Ona: Samo još sekunda. Ako bude trebalo podgrijat ćemo. Podgrijavanje uvijek dobro prođe.
On: Baš si danas raspoložena. Siroti sudac, već ga unaprijed žalim.
Ona: I kako ti se čini frizura?
On: Ti si meni uvijek naj-naj, sa i bez.
Ona: Čiji mobitel zvoni?
On: Tvoj, sigurno već stoje pred sudnicom.
Ona: Tko stoji?
On: Novinari, naravno. Nisi mislila valjda da će i ljubavnik doći.
Ona: Joj, ne davi s tom glupošću. Nije moj, tvoj zvoni. Daj se javi da u miru jedemo.
On: Halo, tko smeta?
On: oprostite, nisam tako mislio. Ne, ma ne, kako bi vi ikada smetali? Kako vam mogu pomoći? Ne zezam vas, to je mantra u slučaju da bilo koje informacije trebate.
Doma smo, da oboje smo doma.
I ne, ne spavamo. Spremamo se za posao. Baš sam pripremio krasan omlet. Pojedemo pa krećemo.
Kako ste to mislila doći na kavu? K nama na kavu, sada u jutro?
Kuda je otišla?
Oboljela, ona, korona, pa vas ste dvije svako jutro zajedno. Onak kavica, klafeže i to.
Morate se odmah ići testirati, možda ste i vi?
Niste. Hvala nebesima, to je dobro čuti.
Nju, da, da nema problema.
Mogu vam je dati evo tu je, čekajte sekundu.
On: Slušaj, tvoja mama. Kaže da je susjeda bolesna pa je mislila doći k nama na kavu.
Ona: Ma kaj god, baš sad. Reci joj da se ne mogu javiti i bum ju zvala poslije posla.
On: Vaša kćer kaže – aha čuli ste- dobro vas služi sluh kada je nezgodno.
Oprostite najdraža punice netko nam zvoni na vrata već duže vrijeme, moram vidjeti tko je taj davež i skresati mu u lice kako je nepristojno ljudima u jutro visjeti na zvoncu.
Punice, otkud vi? Metla vas dobro služi? Zezam se malo. Prije minutu na mobu, sada ste već pred vratima.
Dragaaa tvoja majčica iščašila prst pritišćući zvonce. Kuhaj kavu.
19.01.2022.
Post je objavljen 19.01.2022. u 14:04 sati.