Prije Misec dana je prošlo tri godine kako sam u ovoj firmi, i za divno čudo još mi nije dopizdila, obično mi posli dvi godine bude dosta.
U biti kad bi tija nikad lakše nije bilo prominit posal, svukud po gradu se traže radnici, glavno pitanje među poduzetnicima je znaš li koga da oće radit.
Kad sam ja doselija u Zagreb prije skoro dvaes godina, bio sam sa svojih tadašnjih 37, svima prestar, nikome nisam triba, bio sam i prestručan i prekvalificirani, i preštatijaznan, samo nisam bio potreban.
Jedva sam priko veze dobio posal dostavljača, priko student servisa.
Eto i onda će mi neko reć da je prije bilo bolje.
Prije tries godina je isto bilo sranje, ja sam godinama bio sezonac a zapošljavala se dica šefova i sekretara partije, onda bi ja tu dicu učio poslu pa bi mi onda oni bili sefovi.
Eto i ko bi reka da će se meni živahnom pedeset još malo sedmogodišnjaku, nuditi poslovi ko perspektivnom kadru, cak i oni za koje nemam formalnu kvalifikaciju ali ih znam radit.
Cak su mi i ovi moji podigli plaću za tisuću kuna a da nisam mora tražit, valjda prvi put u životu.
Cak mi pada na pamet da bi se opet moga bavit nekim poduzetništvom, a ko zna možda i aktiviram boračku pensiju, ko bi ga znao.
Vidim na nekom portalu kako je četvero mladih Splićana ošlo u Irsku, a mene kad Got neko pita znaš li koga ko oće radit, ja iskreno kažem, ne znam.
Post je objavljen 30.12.2021. u 20:40 sati.