Gledam najavu za večerašnju romantičnu komediju, u kojoj Džejlo upada peta u šahtu i spašava je gelipter koji postaje čovjek njenog života, i sjetim se kako se meni ista stvar dogodila na sisačkoj špici, samo šta meni niko nije priletio u pomoć i jedva sam iščupala jebenu petu jer je bila širine taman ko razmak između rešetki na šahti. Nakon te egzibicije nije me Sisak vidio neko vrijeme, imala sam osjećaj da bi svima bila pred očima zaglavljena peta u šahti i ja kak je čerupam van.
Al nisam o tom htjela pisat. Naime danas je rođendan Bredu Pitu, blažena bila majka koja ga je rodila. Pa ne bi baš ovima s tevea pala kruna s glave da su stavili neki njegov film. Recimo Troju, iako već znam gdje šta kaže, al to nema veze; gledaš samo Ahila i ništa drugo. A obzirom da sam jučer ispisala elaborat o pire krumpiru, palo mi na pamet da bi Bred - obzirom da je Amer i živio je s one dvije čačkalice - uživo u rođendanskom ručku u vidu sarme i pire krumpira. Zamislite koji bi mu se horizont otvorio da proba tu divotu, uz malo dodatka koljenice kuvane u sarmi. Umjesto rođendanske torte štajaznam...palaćinke u vajnšatou ili princeskrafne. Idealno bi bilo da recimo zasere košulju sa listom od sarme, pa da je odma mora skinut za namakanje u nekom od onih čudotvornih prašaka, našla bi mu već neku majicu da je nategne na sebe. Da proba sarmu i pire krumpir odbio bi se vratit u Holivud i posvetio život gastronomskim užicima naše hrvatske kuhinje.
A onda sam, ponukana komentarom jedne gospođe koja je spomenula Balibega, išla vidjet kad je njemu tođendan. E pa na Badnjak je rođen, blažena babica koja ga je porodila. To bi malo iziskivalo kompliciraniji ručak, sarmu motam nažmirećke. Za Balibega - punjene pastrve sa kremastim krumpirom i blitvom i matovilcem. S tim se baš nemre zasrat dok jede, al nože za desert bit nešta jako čokoladno tak da košulja i u njegovom slučaju ide na namakanje, a on nek sjedi kako god mu volja, u čemu hoće. I svakako ga zadržat do dolaska Božića pa mu poservirat fini gulaš s domaćom tjesteninom, tak da i on zaboravi jel pošo il je došo kad proba vajngulaš koji isto kuvam nažmirećke.
Kad bolje razmislim, bolje da im ne mogu kuvat. Dopalo bi im se pa bi me odveli kući da kuvam njihovim gospojama, koje vjerojatno kuvaju jedino vodu za kavu.
Prestara sam ja za to pusto nakuvavanje.
Post je objavljen 18.12.2021. u 20:52 sati.