Marketing
ČMJ
Kao što već znate vi koji pratite moje žvrljotine, kašljem od prošlog petka pa sam jučer otišla kod doktora.
U neka druga vremena isto mi pametnjaković ne bi dao ništa osim bolovanja i poslao bi me doma s preporukom da se inhaliram. Ono nedaj bože da mi da antibiotik, koji mi je prije jedini pomagao da se ne mučim po 6 tjedana ispuštajući dušu kašljući. Moj doktor u Sloveniji pisao mi je antibiotik čim bi me čuo ovako promuklu, kao nema veze jel virus ili bakterija, popijte vi antibiotik da se nešto ne zakomplicira.
Ovaj ovdje pusti me da se mučim dok samo od sebe ne prodje.
Jednom, tamo negdje 2014, znam jer mi je tada umrla baba i nisam mogla na pogreb, se toliko zakompliciralo da sam imala čak tragove krvi u ispljuvku i još se i tada dvoumio dati mi antibiotik ili ne.
Tada se sve skupa razvuklo na punih sedam tjedana.
I zato cijelo vrijeme otkako je došla ova pandemija računam, da ću ako ovdje fasujem koronu sigurno okrenuti papke prije nego mi pomognu.
E sad, doduše, u deželi sam pila antibiotik tri puta na godinu, toliko sam često imala laringitis a ovdje nisam bila prehladjena neke tri godine.
Tako da nije ta filozofija neizdavanja antibiotika za svaki kurac ni tako loša.
Osim kad zbog nje okreneš pete.
Uglavnom, dodjem ja jučer doktoru i ovog puta ne da mi ništa nije dao (to mi je bilo jasno i prije odlaska), nego me nije ni pregledao!?
U ordinaciji u čekaonici nigdje nikoga, pacijente šalju u boksove ko u Outbreaku kad izbije ebola.
U boksu do mene čujem neku mulicu kako objašnjava doktoru da je u njenom razredu 7 pozitivnih.
Genijalno.
Ako nemam koronu sad ću ju tu pobrat od doktora koji njoj čačka po nosu.
Nakon mulice ja sam na redu.
Pita me da mi je draže da uzorak uzme iz nosa ili iz usta.
Ovo drugo, kažem ja.
Dakle manje zlo, kaže on.
I taman da ću se izrigat kad izvuče onaj štapić i kaže to je to, sestra će vam donest potvdu o bolovanju.
I ode.
Bez pregleda i bez ikakvog lijeka ili naputka.
Sestra mi vraća karticu zdravstvenog i daje potvrdu i password za stranicu na kojoj mogu provjeriti rezultate testa.
Zamolim je recept za Paracodin, kapljice protiv kašlja, pri kraju su mi a za nove treba recept.
Sama sebi propisujem terapiju uz sve opjevane i na balkonoma ispljeskane bogove u bijelom.
Dobijem recept i mogu ići.
Bez da me je itko pregledao.
Mogla bi imati tri upale pluća, no važno je samo znati imam li coronu.
Ako je nemam mogu doći ponovno u ordinaciju ako mi se stanje pogorša.
Ako je imam mogu se u principu jebat, mogu se liječit doma molitvama i travama, ko u srednjem vijeku s tom razlikom da te druid liječi preko telefona, dok me neki od onih astronauta primi na odjel s kojeg nema povratka, triput ću iskašljati dušu i pluća ali okrenem li papke ponosno ću ući u statistiku kao žrtva korone a ne njihovog (ne)liječenja.
No tko sam ja da sumnjam u struku.
Na moju sreću, a na nesreću deżurnih blogerskih nekrofila, test je negativan.
Svi sretni i zadovoljni.
Posebno šef jer kolegica ne mora u karantenu pa može povećavati brutto-sozial-produkt za obadvije dok se ne vratim.
Sin malo manje, baš se nabrusio na par dana home office-a dok pada prvi snijeg ove godine.
A ono kuki, nema odmora dok traje pandemija.
Dok me sestra zajebava da neće grom u koprive, jedan prijatelj na fejsu objavljuje sliku koja bi aman taman pasala na tu izjavu.
Na slici je Ann Elisabeth Fowler Hodges.
Prva (ne znam je li i jedina) osoba koja je preživjela udar meteorita.
Što glede i unatoč njenih gabarita i ne čudi.
Jadan meteorit.
Toliko se napalio kako će upucat neku sirotu ženicu i kurčiti se time, ko norveška lovačka elita kad im se digne na Bambijevu mamu, kad ono naleti na debelu skojevku umjesto lokalne veganske influencerice konfekcijskog broja 32 u pratnji Modnog mačka.
To se zove pegula.
I za kraj, čisto da se zabilježi pa da možete šerat okolo ako kojim slučajem debela i cijepljena krepam zbog korone.
Za razliku od svih onih poklonika kralja Aleksandra (koji je navodno rekao ČMJ a ne PMMŠG) koji su prije smrti svi do jednoga za Bild Zeitung i Sun izjavili: čuvajte mi Pfizer, Modernu i Stožer!, ja poručujem: napušite se više kukija svi skupa!
Južnoafričkog po mogućnosti.
Opasno mi ulaziš pod kožu
Ali ja sam samo mali kamen u tvom brošu
Hajde, mala košuto, nemoj da te strah
Zašto bježiš od mene? Nisam lovac ja
Hajde, mala košuto, nemoj da te strah
Volim te, a ti oduzimaš mi dah
Lovac i košuta, staza tajnom posuta
Kao led, kao žar, nikad neće biti par
ČMJ : čuvajte mi Jugoslaviju!
PMMŠG : 3,14159čka mu majčina, šta gadja!
Post je objavljen 30.11.2021. u 13:16 sati.