Ne znam šta da pišem, jer šta god da napišem na ovom blogu, vrijedi sveukupno sat vremena i ne više od toga.
S tolikom brzinom promjena se moram nositi.
Sad kad sam to napisala, sve će se prestati mijenjati. Jer mi je tako ovih dana!!!
Možda bih trebala šutjeti kad je dobro i onda neću imati cijlelu Bibliju za prepričati kad bude trebalo pisati nešto.
Trenutno mi je, na ljubavno-seksualnom planu bitno da odem po onaj vibrator koji sam ostavila kod Lassija, hahahah. Ali sam prelijena otići po njega.
Našla sam se u nekom loopu razmišljanja kak je sve to sa mnom i Coxom komedija, i možda oboje to potajno znamo, ali šutimo. Sve se desilo nekako… komično.
Odeš kod frenda, zaružiš. Počne ti se primicati, ti uhvatiš maglu.
Ali godi ti njegovo češkanje po leđima. Njegova blizina, dodir.
Šteta što negdje imaš nekoga tko ti ne poklanja ni najmanje emocionalne energije, niti ste službeno skupa, ali ti ćeš biti vjerna. Budalo.
Idući dan mamurna odeš k njemu, ispričaš mu sve detaljno, šuti, pa kaže: “Toj ekipi možeš reći da si sa mnom.” Malo ti fali da prasneš u smijeh.
Dva-tri dana kasnije mu kažeš da to više ne ide jer on u biti ne želi biti s tobom. Seks je dobar.
Nikom nisi rekla tko je on. Nikome od ekipe.
I tad mirne savjesti u napušenom stanju Coxu objasniš koliko ti se sviđa. I večer po večer, vaše se viđanje pretvori u vezu.
A, šta se sad dešava s Coxom, ne znam. Oboje smo malo virozni pa se ne vidimo. Vidjet ćemo se ovih dana. Dobro je sve.
Toliko.
* Lady Starlight *
Post je objavljen 13.11.2021. u 12:34 sati.