Martinje je uvijek bila prigoda za onak...proveselit se, neka fina papica, malo se mošt vinskim obrednim krštenjem pretvori u vino, pa još kad je dobra ekipa...
E ta dobra ekipa zapravo je od krucijalnog značaja. Lako za papicu i krštenje mošta, al ako se ekipa zanese - ode mast u propast. To onda krene red veselih, red cvilojeba, pa opet red veselih i nikad kraja. Pa između tih redova i ožedniš, suši se grlo od interpretacije, i moraš barem tu i tamo nešta popit. Voda nije dobra ni u cipelama, bar ne veće količine, i zna se desit da stvar možda malo izmakne kontroli. Ako se i probaš izvuć, uvijek se nađe neko ko te zaustavi - pa jel baš moraš, pa kud ćeš sad kad je najbolje, ajmo još po jednu...I onda slijedi minimalno dvodnevni oporavak u poluzamračenoj prostoriji, bez naglih pokreta i uz kiselo zelje jer ono valjda najbolje razgradi alkoholni plak nataložen u abdomenu.
Zato oprez sa konzumacijom, bez obzira na sve tvrdnje da je vino izvor zdravlja. Jebeš ti takav izvor zdravlja kad se kasnije tri dana dobivaš iza vinskog tretmana.