Postoji ona neka pjesma koja kaže da svaki pas ima svoj dan. Tako sam ja neki dan shvatila da ga moj pas nema, pa sam mu odlučila priredit neko iznenađenje. Inače, slab je na moje cipele, pa sam se uputila u podrum po neki stari par, da Tiku malo uljepšam dan. Ovo se čak malo i rimuje.
Fino sam se potrudila. Tražila sam nešto nalik onome što inače žvače, pa sam našla jedne bijele tenisice, otprilike iz trećeg srednje. Dosada ih nisam bacila, jer nikad ne znaš kad će ti nešto zatrebati. Tenisice sam sakrila iza leđa, onako kako od djece skrivaš poklone, ne bi li veselje podigao na još veću razinu. Pa sam se ushićeno uputila prema Tiku.
Ležao je na kauču u dnevnom boravku. Čim sam se pojavila, skočio je kao ofuren.
„Tiko, vidi šta imam za tebe!“
Zašpurao se do mene, pomirisao bijele tene i vratio se na kauč.
Čini se da stvari nisu uvijek onakve kakve nam se čine.
Post je objavljen 04.11.2021. u 15:17 sati.