Marketing
Bijela
KRAGNA
Bilo je to davno, u prošlom stoljeću, a čini mi se kao da je bilo nedavno. Maturanti ekonomske škole, ženski razred. Završilo je ljeto i prvi deveti krenuo je završni put školovanja za dosta njih. Obavezna uniforma crne klotene kute, eventualno bijele kragne, ali rijetko je su se morale gotovo dnevno skidati i prati i druge, ako su imali prišiti, ako ne bili bi samo crni. Kako je moja majka bila šnajderica imala sam desetak raznih. Jednog je dana razrednica najavila zajedničko slikanje i da ne zaboravimo kute i bijele kragne. Tog sam dana obećala donijeti moje onima koje ih nemaju. Konac igle i šivanje pod odmorom. Kada sam mamu molila da mi sašije novu kragnu začudila se jer ih je stvarno bilo, no malo u strahu priznala sam da sam ih podijelila. Očekivala sam galamu i nešto još gore, ali ne, samo je rekla da joj dodam onu staru jastučnicu. Sašila mi je najljepši kragl ili ovratnik od svih prije. Mislim da je bila ponosna na mene iako nije ništa tome slično rekla. Znala je ona jako dobro kako je sirotinji teško jer mnogima je šivala na dugu, dugu veresiju, a mnogima i zaboravila dugovanje. Kada je otišla anđelima znali su mi reći:“ Tako dobre kao što je bila teta Cila više nema“. Vjerujem da ima, vjerujem da ima.
fotka fotke iz prošlog stoljeća, ali vidi se i kuta i kragna
i
slušali smo
Post je objavljen 13.10.2021. u 09:39 sati.