Kako prisiliti sebe da budeš bolja osoba? Naravno prvo izađeš iz zone komfora da priznaš sebi da baš i nisi nešto divno i krasno biće trenutno i makneš sve izlike i opravdanja zašto si takav kakav jesi. Kada se skine taj prvi sloj onda moramo skinuti sloj predrasuda prema sebi i prema drugima. nakon toga moramo prihvatiti uvjerenje da nismo centar svemira i da drugi ljudi imaju pametnijeg posla nego se baviti nama. Nitko ne živi samo da bi se mi osjećali ko kraljevi niti da bi nam uništio život (ako mu nismo nešto loše napravili). Prihvatimo da nije dovoljno samo postojati nego treba dati i uložiti sebe da bi se primilo. i sada bla bla bla...kako to jednostavno zvuči na papiru. Svi znamo sve i možemo do sutra kimati glavom ali stvarnost nije takva. Zašto nije takva? Jer mi ne želimo tako i ne možemo bez drame. Ako ne osjetimo bol, ljutnju, ushićenje, entuzijazam, prezir, ljubomoru, laskanje...nismo živi. Da li je to uredu? Vjerovano nije ali znate kaj...sveci ne postoje i to je mit. Daleko od toga da trebamo biti bolji ljudi i imati malo više pozitive u sebi i zahvalnosti te raditi na tome svaki dan...ali ne dosadno idealni.
Osobno trudim se biti bez predrasuda jer sve je nekakvo iz nekog razloga i ne znači da je zato što je drugačije od mene pogrešno. Puno stvari mi je nerazumno i ne bih ja to tako ali je uredu. Nisam ja ničiji vođa ili spasitelj a u ostalom ne možeš spasiti onog koji ne želi biti spašen ali neću ni odmoći niti smetati. Sad ne znam da li to znači da sam indiferentna i imam manjka socijalne osjetljivosti ali mislim da malo kada sam imala ikakvog efekta kada sam pokušala pomoći odnosno nije mi se vratilo dobrim ni zahvalnošću.
Uglavnom bude dobri prema sebi i nemojte puno suditi drugima jer je to uzalud potrošena energija. A prisiljavati sebe da budemo nešto kaj nismo je glupost.
Post je objavljen 28.09.2021. u 20:01 sati.