U nekim drugim okolnostima bi rekla da smo komplicirani za hranu. Stari voli na žlicu i mekano. ON bi nešto konkretno. Ja vegetarijanac koji jede sve osim mesa i mesnih prerađevina. Pa sad ti skuhaj jedan ručak za troje. I da bude svima po guštu. Teško. Al naučila ja na pametnu i racionalnu raspodjelu u glavi. Pa kad je tu posloženo, dalje je lako.
I tako, nedavno, razvučem kore. Zdinstam žutu tikvu na maslu i javorovom sirupu. Složim štrudlu za prste polizat. I poslužim nam desert. Stari se oglašava sa mmmm, mekano i ukusno. ON, mljackajući, nadopuni i kaže kako je ovaj štrudel baš dobar.
A od čega je, guknu oba u dvoglasju?
Ja mudro šutim jer ni jedan ne voli tikve, ni tikvice. Tek kad su pojeli, priznam. Uslijedila zborna reakcija, bljak, tikve. Ko od tikve radi kolače? Da je tikva dobra ne bi se tikvom zvala. Ja se malo škicala. Cijeli ostatak pojela sama.
Prošle dvije sedmice. Razvučem opet kore. Na maslu tikva, sirup od divlje ruže, malo grožđica, brusnica, vanilije. Zapečem. Miris obara s nogu.
Poslije ručka sebi serviram dva lijepa komada. Njima napolitanke.
Gledaju me oba u čudu i nevjerici. I mrtvi bi priznao da miriše neodoljivo. Prostrijelim ih i upitam, zar nešto ne štima?
Pa i mi bi toga šta ti jedeš.
Nabacim pobjednički osmijeh i dobacim: da je tikva dobra ne bi se tikvom zvala. Mljacnem zadovoljna zadnji griz i onako uzgred ih upitam, oćete još koju napolitanku?
Danas sam zdinstane i dobro začinjene tikvice pomiješala s purom i sirom. Zapekla u pećnici i servirala im lijepi trokutić ko prilog mesu. Mmmmm, kako je ovo dobro zagugutala oba.
Od čega je ovo?
Uputim im pogled broj osam /prepoznaju ga/ i šutke, bez potpitanja, pomackali pjat.
Mislim se ja, nema više deklaracije uz obrok.
Samo uzmi ili ostavi:-)