Gledam u prazno ispunjen prašinom,
A nekad sam bio pustolov za istinom.
I moja polja su bila ljepši suncokreti,
Preoteti...
Gajio sam iluziju, neprimjerenu sebi,
Spojio sam ono što nikad nebi.
Nervoza ne ide skupa s nadom
Već s jadom.
Neka meni mene, dok me ima
Čujem preko drugih da me netko snima.
Jel to opet neka nova šansa,
Romansa?
Ne mogu dugo biti pogrbljen ko starac.
Ja sam za vršnjake ipak kao povjetarac
I bacam se prsima i srcem na sve.
Ma dobro je.
Post je objavljen 12.10.2021. u 09:51 sati.