Kad shvatiš da ništa ne vrijediš
Kad shvatiš da si za sve,
zadnji izbor
Tada stojiš na litici
Dugo, dugo si se penjao
Užeglo je sunce
Ruke su ti već umorne
Duša ti je klonula, sama
Nikog nema, samo par
orlova u daljini
što čekaju da padneš
što čekaju,
da dotakneš samo dno
Drugi su već odavno stigli do vrha
i pokupili biserje, i zlatno kamenje;
voće što smijalo se
a tebi ostaje goli kamen,
hladna stijena u ležaju mraka
Pogledaš u sunce
i dalje hrabro svijetli
sa rose mu dodira,
primaš vreli znoj
Ono što su se kleli
da te vole, makar kao prijatelji;
njih nema, razbježali su se od tebe
kao od gubavca
Reci im ovu istinu u oči,
reci im, jer oni preziru, iznad svega,
kada si slab, i kada si sam,
jer te takvog ne mogu voljeti
Oni žele da ti cvateš za njih,
oni žele da sjajiš, svjetlom,
da bi ti mogle reći: "prihvaćam te"
One žele: gadost i laž
Ostaješ sam na pučini
prljava je tvoja duša,
nečisto je lice tvoje,
da ga pogledaju u ljubavi
I nema nikoga, da te vidi
I nema nikoga, da te čuje
Pričaš sam, sa duhovima
Dok drugi misle, da lako ti je,
da naći ćeš nekog već,
tko primiti će te,
tko voljeti će te
Ali prevario si se
Nikog nema, samo par
orlova u daljini
što čekaju da padneš
što čekaju,
da dotakneš samo dno
i da potom krenu dalje
Ni ne obazirući se
tko si bio ti
Post je objavljen 10.08.2021. u 13:08 sati.