Marketing
DA SE NE ZABORAVI – BOKET(IĆ)
„Okolo podne bimo spocinuli od lavora i ki bi ima ca za marendu bi poj. Stari barba Ivan, sićan se ima je pun boketić polente. Zgrabi je rukon punu šaku soli i iti je u polentu govoreć: „kad je prez zacimbe neka makar bude slana a ne bjutava“.
Poj je svoju slanu polentu i napi se je bevande or botije, ali potli toga više ni moga lavrat. U boketić mu je u polentu osta zabojen pirun, a botija mu se je zvernula i od nje je stekla bevanda.
Rekli su da je nako slanu polentu poj natašće i da ga je incukalo sunce.“
Kako lipe slike ke nan je predoči profesor Nikola Kustić predstavljajuć svoju knjigu „Cakavski govor grada Paga s rječnikom“. Kustić navodi da je boket lonac s ručkama a boketić je demunutiv te iste besede.
Nema više žgribanja niti soli po arđinama, pa tako više ni boketića sa marendon. Nisan siguran da se u Pag po kućama more nać ki boketić.
(foto: Ivo Palčić)
Na ovu besedu navela me Božica Brkan koja na svom blogu „Oblizek“ piše o sirutki. Piše tako gospođa Božica: „Eh, što bi moja mama voljela da je doživjela da se njezina omiljena sirutka tako uzdiže!“
Eh, di su sada moja nana Lučinka i ded Madona ki je vodi brigu kada bi se kuvala skuta da mi nana ostavi malo sirotve i podanci prije nego bi se ovcama dalo da popiju sirotvu. Ded Madona bi pita nanu:
- Kate jesi ostavila sirotve i podankov Branimiru?
- Je, u boketić mu je parićano.
Voli san taj boketić sirotve sa podancima više nego bilo koju deliciju ovoga svita. Nima više deda i nane, nema više ni sirotve sa podancima u boketić.
Post je objavljen 03.08.2021. u 13:53 sati.