Već u četiri ujutro su cvrčci zakantali. Znala san da će dan bit paklen. Pa san se već u pet spustila potočat. Nigdi žive duše. Samo osvježavajuće blaženstvo i ja. Koji je to bingo o života. Onda san uru vrimena bila mirna. Pa opet u more. Tako, svako uru vrimena na lađenje. Ne smin ja kukat. Meni je more prid noson. I ako mi je neizdrživo vruće onda je samo zato jer san lina uletit u kostim. Potopit se. I rasfriškat. Dok san jurcala gori doli, odlučila san uć u Ginnessovu knjigu rekorda. S brojen obroka koje san skuvala.
Nama za obid leća s povrćen i zapečene palačinke sa siron.
Onda ispekla besvasni kruv. Jer ON bez kruva ne može.
Barba Ivotu parićala burek od sira. Jer mi cilo vrime daje obilato svojih eko poma. Moje je uvatila mača. Njegove, zalivane kap po kap, prirodile.
Zamisila san tisto za keksiće na makinu i ispekla 4 škrovade.
I zadnje ispekla orahnjaču.
Sutra dolazi moj najslađi. Pa preden ka maca. I cvrčin ka oni cvrčak s početka posta.