Goga: I tako mi od zelene nam lijepe naše postali žuti il' kakvi već. Al' nama više nebitno, mi smo svoje otputovali do Ljubljane i natrag još po starim mjerama.
Mario: Jesmo, baš smo pogodili vrijeme, mogli smo prijeć' granicu necijepljeni i bez testa. Nakon dugo vremena malo van Hrvatske, pa makar samo do Slovenije.
Goga: Na knapac, ali bilo je baš lijepo i uzbudljivo, čak nas je i vrijeme poslužilo, pogotovo na povratku čekajući 2 sata na granici.Skuhala sam se!
Mario: Sauna je zdrava.
Goga: Je i janjetina. Napokon sam nakon dugo vremena imala osjećaj onog starog normalnog. Čak mi je pomalo išla na živce ona noćna gužva na terasama.
Mario: Je, prava turistička gužva u gradu, nema maski, distance, ničega, Slovenci bili proglasili kraj epidemije, a onda puf, opet sve po starom, nema više prelaska granice bez testa ili cijepljenja, kratko je trajalo, al' za nas taman kol'ko treba.
Goga: Ma super je bilo, nova iskustva, ja se manje bojim konja, a za tebe sam pomislila da ćeš u vegetarijance.
Mario: Ispravak netočnog navoda, u vegane, jeli smo pravi veganski čušpajz u pravom veganskom restoranu, al' nema straha, ništa mi meso nemre pokvarit'.
Goga: Sladoled im je super , čak i za moju netoleranciju na mliječne proizvode.
Mario: Laško pivo je zakon. A, kak' ti je bilo na uspinjači?
Goga: Pa, onak' na prvu kad sam vidjela kol'ko je strma, mislim si, gibam ja dalje, ali koliko god imala straha volim ja i adrenalin.
Mario: Nismo bili prvi put u Ljubljani ali sad smo se duže zadržali i više toga obišli, ljepša je od Zagreba i ima bolju turističku ponudu iako smo mi tamo bili poslovno, ali ponašali smo se k'o turisti, malo zaostali turisti, nemamo iphone. Ne znam kaj je s tim Slovencima, al' kao da svi moraju imat iphone, inače valjda ne mogu u restoranima i kafićima čitat cjenike i naručivat.
Goga: Počipirali se, pa kad je sve čipirano zakaj ne bi bil i cjenik.
Mario: Da, sjeli mi u restoran, donese konobar minijaturnu drvenu pločicu s kodom i veli to vam je cjenik i ode, kaaaaaaaj?!... ja na svom mobu nemam aplikaciju za skeniranje, a tvoj nije uspio očitat kod, kaj ćemo sad, idemo nekam drugam, o'šli dalje, sjeli za stol, dođe konobar i veli ovo vam je cjenik pokazujući na ucrtani kod na rubu stola, ajmeee, ne opet, daj stani i reci ti nama ovako zdravo seljački kaj tu ima za pojest i popit, kao net nam ne radi na mobitelima... veli on možda vam ne radi jer nemate iphone... ajooooj... ipak se smilovao čovjek i naručili mi picu i pivo, a jesmo zaostali... drugi put idemo opet u Bosnu, tam' nema kodova po stolovima.
Goga: Hahaha, da nisi popil onol'ko pive ne bi on tebi dal cjenik na žgance. Ma, Bosna je zakon.