Pregled posta

Propuh…

Vreli dan prolazi,
svežina noći ne dolazi.
Od vrućine postadoh i pesnik. Vrtim programe na televizru, i dahćem kao parna mašina. Došlo doba da i dugogodišnji bračni parovi imaju vrele noći, što ti je globalno zagrevanje, topljenje, ili već tako nešto.
Ruše se dugogodišnji tabui, napraviću propuh.
Otvaram sve prozore.
Ništa.
Dižem dasku na šolji WC-a.
Ništa
Vadim ključeve iz ključaonice vrata.
Ništa.
Na kraju, uzdah, dižem roletne sa suprotnog kraja i otvaram prozor.
Lagano, lagano g.Propuh se pojavi.

Komarac panično beži sa lustera, moljac pokušava da se uvuče u stari kaput, ali shvatajući moje ludilo, složno beže iz stana užasa. List papira sa zapisanim nabavkama ko zna kad leprša ispod fotelje. Ako je bilo, a bilo je, prašina u kovitlacu prati papir i leti na slobodu. Golub znatiželjno gviri kroz proz, oseti propuh, zamaha krilima i pobeže u sigurnost vreline jutra.
Propuh se osilio. U jednoj sobi kao da je jugo, u drugoj bura, u trećoj već neka tramontana, a ja zadovoljno se opružila. Uživam.
Posle dva tri minuta proradi atavizam duboko usađen u meni. Moji preci su sigurno i u praistoriskoj pećini na ulazu imali kožu mamuta i dobro zapušili sve rupe da ih ne uhvati opasnik propuh. Mislili su da su spasili nadolazeće generacije usadivši taj strah u gene.
Vraćam ključeve u ključaonicu, zatvaram prozore sa severne strane, dasku ostavljam, nisam ja kukavica.
Ponovo dahčem, nije se stan ohladio, ali sigurnost je sigurnost. Nećeš meni ti propuhu doći glave…
Stojim bosa na hladnim pločicama u kupatilu…ijaaaooo…užas… bež, bež meco, prehladićeš se.

">

Post je objavljen 11.07.2021. u 11:14 sati.