Marketing
Litnja fjaka
Mili Bože, lipo li je ništa ne raditi! Isti, piti, kupati se, ispijati kave, gledati filmove, dobra knjiga i onda opet sve ispočetka. Još mi ovaj ritam nije dosadio i dok god mi paše, ja ću ga slijediti.
Tridesetijedan stupanj je u hladu, a ja doslovno bauljam ni sama ne znam di iden i bez ikakvog plana.
U posljednja tri sata bila sam na nekoliko štacija. Najprije sam se okupala na Vitrenjaku. More je opet zahladilo, ali meni je godilo. Manje mi je godilo kad su me dečki na plaži oslovljavali sa gospođo. Svaki put kad bi izgovorili to gospođo, ja bi u sebi pomislila: „Ebalategospođa, jesi ti čorav?! „. Ali, već sam rekla da ja ne beštimam i ovu upravo spomenutu rečenicu ne smatram beštimom. Pračkala sam se u pličaku ka malo dite sve dok mi se ruke nisu nagrišpale.
(desno od mene; plava zastava)
Točno u podne i dogovoreno vrime ćaća je doša, po mene. Normalno da sam mu i ovaj put sa mokrim kupaćim smočila sic od auta. Nije reka ni riči. Da je on smočija moj motorič, grintala bi mu tri dana.
Na stolu su me dočekale lešo Orade i blitva. Najila sam se, ali za po' ure sam već bila gladna i pojela sam čokoladicu i jagode. Nisu mi baš dobro sile jer im je već prošlo vrime. U međuvremenu sam ubacila šporke lancune u makinu i dok se peru zaletila sam se na kavu u obližnji kafić koji iako je bilo dvi ure popodne je bija pun. Ebiga! (ni ovo nije beštima). Mislila sam izvaditi laptop i malo blogariti, ali bilo me sram jer ljudi bi rekli što se preseravam i što izigravam. Popila sam kavu u dubokoj hladovini prčkajući po mobitelu, a i nekom siromahu sam dala koju kunu pa neka i on popije kavu ili za što mu već kune tribaju. S obzirom da je to moj kvart, puno prolaznika mi se javilo. Uglavnom idu na kupanje.
Kad mi je i to dosadilo zaputila sam se u zadarsku Marinu.
I kad sam našla idealno misto za blogiranje i upalila laptop- laptop započinje ažuriranje. Ebate laptop i ažuriranje.
I da, ja ne beštimam, a ovo što napišem se ne računa. Sve prisilno ugasim i nastavim do Vruljice. Nigdi nikoga. Upeklo sunce, a na klupama u hladu spavaju neki avanturisti.
Ma iden ja doma! Gladna sam. Opet čokoladica. Na godišnjem sam pa mogu isti slatko koje inače izbjegavam. Makina je oprala i rastrla sam lancune sušiti po dvoru. Napokon se 'vatam laptopa i opet bauljam, ali sad po blogu. Zabilježim današnji dan i prekida me zvon mobitela. Rodica pita jesam li raspoložena za jednu večericu u Gradu. Nije me trebalo nagovarati, ali sad imam problem; ipak se moram otuširati, a nisam to namjeravala danas. Volim osjetiti sol na koži.
A jadna li sam, ko će se sad prati?!!!!
Post je objavljen 26.06.2021. u 18:26 sati.