E pa dakle, ja sam stvarno od onih, koji najbolje funkcioniraju kad imaju problema. Onda sam fokusirana, usredotočena, organizirana, vidim sve, stvorim scenarije od nagoreg do najboljeg. Kad je nirvana, kad imam još mjesec dana do godišnjeg, kad sam u najslađem isčekivanju moje malešne vitezice slavonske ravni, moja je glava puna maslačaka, šarenih balona ( puj, puj nije prazna) svega radosnog.
Moj suprug je taj koji zaboravlja ( haha ja tad imam materijala za zezenje) dijete u vrtiću,mene, majčin rođendan, ne znam više, šta mu s balkona nisam ,zaboravnom, bacala, novčanik, ključeve, poslovnu torbu, iskreno nisam mu samo njegovu glavu bacila, još!
I šta se meni dogodi? Radila sam duplu smjenu, i krenem na posao raditi večenju i zatvorim vrata, i u mili sekundi shvatim, zaboravila sam ključeve. I ostanem zarobljena na stubištu, jer stan ima onu modernu bravu, koju bez ključa, može " otvorit" samo policijski " ovan" , a ulazna vrata stambene zgrade, di živimo, normalnu kvaku, pa ih morami zaključavati.
I sad, zovi hilfe, mog viteza, koji je tad radio 40 km dalje. I" dojahao" je on nakon pol sata, spasiti " djevu" svoju! I bio je fin, al glaass na mobu. dok sam ja skrušeno molila za pomoć, bio je radostan, eto i ...hahaha tebi se dogodilo, konačno!
Inače se, zbog problema sa srcem i začepljenih vena, jedva uspne do stana, zajebanim spiralnim stepenicama, al tad ko tica, laka samo mi je rekao, sav ozaren - šta bi ti bez mene? -
Cmoknula sam ga, jer je stigao na vrijeme, da ja ne zakasnim na posao. Nikad mu neć reć, šta sam pomislila, kao odgovor na njegovo pitanje - Svašta, i još više od tog!! -
Drž te mi ljudovi!
Post je objavljen 20.06.2021. u 23:31 sati.