Marketing
Recept za najbolje lepinjice
Postoje dani kao što je ovaj kad ti ništa ne ide od ruke. Čega god se uhvatim- ode kvragu!
Ne znam da li je kriva ova sparina, PMS ili jednostavno-godine čine svoje.
Nedjelja je meni, između ostalog, dan za pečenje kruha. Inače, jedem bezglutenski kruh koji se može nabaviti na policama naših trgovina. No, cijena takvog kruha je bezobrazno visoka pa iz principa ga ne kupujem nego ga pečem sama. Nije mi problem ispeći kruh s obzirom da obožavam raditi s .tijestima, a i na činjenicu da brašno dobijem kao oboljela od celijakije preko Zavoda .Kruh mi bude jako fin i na izgled i za okus.
Što mi je danas bilo- neka dragi Bog zna.
Kao prvo, sve što mi je moglo pasti- palo je.
Sve što se moglo proliti- prolilo se.
Sve što se moglo rasuti -rasulo se.
I sve što se moglo shebati- sami nastavite niz.
Kao drugo, odlučila sam ne koristiti vagu jer svaka prava iskusna kuharica, naravno da ne važe namirnice i naravno da ne radi po receptu nego joj njeno iskustvo kaže koliko čega staviti. Narodski bi se reklo, onako od oka.
S obzirom da sam ja polučorava, od oka mi je išlo ka od šale. Božemiprosti baš ko da sam se zafrkavala s namirnicama. Rano mi je bilo za misliti pa umjesto pola vrećice brašna, ja sam istresla cijelu kilu. A kvasca sam stavila za pola kile brašna, dakle malu čajnu žličicu. Isto toliko sam stavila i šećera da bi se kvasac lakše aktivirao, a ulja sam nakapala dvije tri jušne žlice. I na kraju sam dodala dvije čaše mlake vode. Tek tad mi je sinulo da sam ubacila kilo brašna u zdjelu pa sam dodala još dvije čaše mlake vode.
Odmah na početku poduhvata „Lepinjice“ sam odlučila da ću kruh smiješati mikserom jer u rano jutro (11 sati) mi je to naporno i ne želim se izlagati nikakvom naporu, a i stresu. Ipak je nedjelja, a uz to i blagdan najčaščćenijeg sveca Sv. Ante.
Dok je mikser odradio svoje (oko 3,4 minute), ja sam izvadila roštjere i obložila ih pek papirom.
Kako je bezglutensko brašno kako sam naziv kaže bez glutena i ne može se tako lako povezati kao obično brašno, moja smjesa za kruh ispala je sva ljigava i ljepljiva. I nije ju preporučljivo dirati rukama.
Inače nauljim ruke pa veoma lako oblikujem jednu po jednu kuglicu tijesta. Pravi cirkusantski show je kad ih u jednoj ruci (jer druga je trapava) bacam dvadesetak centimetara u zrak i oblikujem prave pravcate kuglice koje nerijetko završe i na podu, a kada ih položim u roštjeru malo šakom stisnem da bi kuglu spljoštila i dobila pravi oblik lepinjice. Danas sam s velikom žlicom vadila tijesto i prelijevala ga na pek papir. To nije sličilo na ništa. A i nisam se trudila s obzirom, da sam već dobro fulala u receptu. I tako sam od kilo brašna napravila 12 bljuvotina koje bi trebale izaći u 12 lepinja raspoređenih u dvije tepsije. Te bljuvotine su se dizale oko pola sata i tad sam ih stavila u unaprijed zagrijanu pećnicu na 180' da se peku oko 35 minuta.
I tako su se pekle, pekle, pekle dok sam ja kosu oprala, a kad sam se vratila u kuhinju imala sam prave pravcate lepinjice. Ispale su blijede jer ih nisam nauljila maslinovim uljem ili maslacem. A nisam to učinila jer sam mislila da od njih neće biti ništa.
I tako je došla ura- vrime od ručka kad sam od gušta smazala jednu lepinjicu, a ostale su se hladile kako bi bile spremne za daljnji transport. Ohlađene sam ih spakirala u male vrećice
i spremila u duboko zamrzavanje kako bi imala tokom tjedna jednu, dvije na dan za pojesti.
Ukoliko želite još ovakvih dobrih i provjerenih recepata, slobodno me zapratite na mom blogu.
A do tada, dobar tek vam želim (valjda imate kruha u kući )!!!!
Post je objavljen 13.06.2021. u 15:56 sati.