Prototip vešmašine nije imo ni programator, ni bubanj, ni odjeljke za prašak i omekšivač.
Znači nekoć davno postojalo je drveno, a kasnije i limeno korito i rifljača, za uklanjanje postojanih mrlja. Pa zamislite kad se skine posteljina i raspali prat bez gorenja il elektroluksa. Prvo zalij kipućom vodom i lukšijom, pa kad popusti vrućoća voda da ne izlaze mjehuri po rukama ožeži rifljat. Onome ko zafleka stolnjak nečim neskidajućim, naprimjer filanom paprikom, valjda se trajno zabranjivo pristup stolu, jeo je u hodniku il na štingama, il za kaznu rifljo veš dok se ne zanesvijesti. Još je bilo dobro u kućanstvima sa priključkom na vodovodnu mrežu, kad izrifljaš možeš i isprat i natakrčit na štrik, al zamislite kak je nekad bilo ženama koje su recimo nosile veš ispirat na Koranu. Pa Korana ljeti ima temperaturu oko deset stupnjeva, zimi se valjda ruka zaledi čim uburiš mali prst u vodu. Pa ti isperi krevetninu u toj ladnoj vodurini, ižmiči recimo četri šlifera i plahte i osam jastučnica i donesi kući; sedam upala pluća iza presvlačenja kreveta jebote.
Danas na biranje vešmašina nema kakvih nema; te za flafi osjećak veša, te istovremeno i sušilica, te se sama ugasi kad joj dojadi okretat il padne napon, šta ja znam. I opet nismo zadovoljni, a samo treba razvrstat veš i nabubačit ga u bubanj i upalit da se opere. Kad čuješ klik izvadiš veš i fajront, natandrljiš ga sušit i gotovo. Nit lukšije, nit rifljanja, nit prenošenja veša ko nekakve relikvije vamotamo, po mogućnosti par kilometara od mjesta potencijalnog ispiranja.
A danas sam u rastočkom vilinskom vrtu naišla na vilu Moranu; ona je siječanjska vila i onda bi i ja trebala bit Morana, jel tako. Sve druge vile drže cvijeće, sjede, nebitno je šta rade, a moja Morana drži šta? Amper za vodu nosit. Eto kakve sam ja sreće. Da me rodilo dok se izmišljala mitologija, ja bi bila vodonoša il bi možda rifljala veš jer malomalo userem stolnjak s nečim šta možeš skinut flek jedino ako ga izrežeš škarama.
Pa jel me nije moglo rodit u bilo kojem drugom mjesecu? Nijedna druga vila se ne bakće amperom i kojekakvim alatljikama, samo Morana ( platno beleše il vodu nosiše, tak mi je svejedno; kičmatrans samo takav ).
( fotke su dio rastočke bajke, etnokuće i vilinskog vrta )