- Meni je do pravednosti, ovo nije pravedno ... - počne M., žena pred penzijom.
- Ne, sad ću ja tebi nešto reći o pravdi. Pravedno je odraditi svoj dio posla u zakonskim granicama, jer za njega dobivaš plaću. - puca mi film.
- Zakoni su nepravedni...
- Nije naš posao mijenjati zakone, niti ih možemo mijenjati, nego da radimo svoj posao! Koja je cijena nekretnine?
- Neću ja to više izučavat.
- Koji jarac trebaš izučavat! Imaš govor o kupoprodaji u spisu! Piše cijena, piše suvlasnički udio!
- Neću ja to više proučavat...evo ti!
Vadim mobitel i računa 5.000 eura x7.5 x2/3...
- Neka izvoli uplatiti još 15 tisuća na račun sestre!
- Ne ću se ja više time..
- Nemoj me zajebavat M., zovi ženu i neka uplati!
Ona izlazi iz sobe, žurno.
- Što se čudiš, pa ona je oduvijek takva. - kaže S.
- Briga me kakva je nek ne dolazi k meni krasti vrijeme, jer ne želi raditi. Kak me naživcirala!
- Uvijek je aljkavo radila...
- Ona bi sad filozofirala o pravdi i kak je u Njemačkoj bolje, nek se primi posla, il nek ode na bolovanje, pa će netko mlađi htjet radit. 15 ih je bilo na razgovoru, ima tko hoće raditi!
Psujem još neko vrijeme.
Zvoni telefon.
- Jesi se smirila?
- Nisam. Jako sam ljuta.
- I ja sam.
I tu puknem od smijeha, pijem iz bunara.
Post je objavljen 08.06.2021. u 09:02 sati.