Sanja san da san se probudija u planinskoj kući. Mučija me jači mamurluk. Oko mene tri demižane vina. Glava ka balun.
Usta san i iziša na teracu. Zapalija španjulet. Pogleda san na uru. Ranojutro. Pet izjutra. Okolo bidna svitlost, magluština. I mir. Ništa se nešćuje. Milina! Pušin ja, kad odjednon škripavi koraki. Ki je? Ne očekujen kumpanju. A i nije mi do kumpanje. Koraki gredu, gredu i nikako da dojdu. Već san se tija zaderat: ko to ide u pizdu materinu?! kad iza ugla nadođe lipa ženska. Ali ono baš lipa! Sredila se ka za Sabor: svilena bluzica, sakoić, suknjica, na glavi šeširić, na ramenu poslovna borša. Na nogama – štikla! ŠTIKLA!
– Gospođice, vi ka da ste zabasali – rečen ja fino.
A ona ni zuc. Muči i gleda me onin svoji plavin očima ka haski.
Nekako mi je poznata, ali ne mogu smislit otkud je znan.
– Lipo ste se sredili, ali boje van je za planinu nataknit postole na trike-take – podjeben malo.
A ona ručicu u boršu pa izvadi mići livorver i stavi me na nišan.
– Mislin, oprostite ako san vas uvridija – rečen.
BAAAAAAM!
Isusati, kako je to grunilo. Ka top! Od detonacije ostalo mi je pištat u ušima. Ništa nečujen.
Pođen ka njoj. Znan, u civ more biti samo jedan metak. Ali neka težina, neki umor.
Ona zakorakne unazad.
Tada san spazija krv na košuji. Velika krvava fleka. Širila se brzo.
E, jebiga, pomislija san, ipak me zbužala! Zaglavinja san se i počeja padat. I pada san, ka u slov moušunu, dugo. I dok san pada sitija san se ko je ta ženska.
Bila je to glumica Bekol.
Tresnija san na pod.
Nadvila se nadmene.
– Hej Loren, šta si me upucala pizdo jedna – na jedva jedvite jade rečen.
A ona opet ni rič.
Samo me gleda i gušta kako patin.
Pa stisne broš u obliku ruže na mistu srca i iza nje se otvore Zvizdana vrata. Vidin, vrime i prostor vrte se otraga ka u blenderu.
– Alo Loren, dićeš, zovi hitnu zovi hgss, zovi helikopter, umiren…
Ali jebe se Loren. Ona je došla da me upuca, baš će me spašavat.
I ona parti. Vrata se za njon zatvoridu.
Svatin ja – to je kraj. I sad, ko će ikad naći kurbu američku i onoga ko ju je angažira? Mup? Dorh? Svemirska policija? Čuvari galaksije? Oće kurac!
Počea san krkljat, bacat krv na usta. Padan u ništavilo.
I budin se u ovostvarnosti.
Od straja san poskočja u krevetu. Živ san, majketi, dobro je! prostruji mi glavon. Brzo san si natočija bokun loze. Poguta. A onda san uzea Plejboj i Menshelt da zaboravin na sve i da se malo kulturno uzdižen. Bila je tu neka priča Jeba san Hedy. Naslov je bija dobar. Počea san čitat…
Post je objavljen 02.06.2021. u 08:04 sati.