Marketing
Izgubljena u osobnom svemiru....
Ponekad mi se čini da život ima zadatak, ne jedan već više zadataka ali trenutno najvažniji mi je onaj zadatak kada me život vraća samoj sebi. Možda nekom čudno, možda nekom neshvatljivo ali da, svako toliko imam osjećaj da mi život smjesti neki jebački scenarij kako bi me vratio samoj sebi.
Ne znam kako drugi ljudi ali ja imam dana, trenutaka ili perioda u životu kada se izgubim. Izgubim onu konekciju same sa sobom i točno znam kada taj trenutka nastupi, osjetim ga, ali jednostavno se ne trudim nešto promijeniti već se prepuštam do iznemoglosti i dajem se životu, ljudima, poslu, obitelji i iscrpim se, negdje u vremenu energetski pojedem samu sebe dok ne padnem na koljena umorna, iscrpljena, prazna, nikakva, jednostavno vrlo vješto i lako izgubim životnu busolu.
Evo ima neki dan da sam opet kapitulirala pred životom, umorna, iscrpljena, nikakva, prazna dajući se opet svima a najmanje samoj sebi.
Evo ima neki dan da sam se opet ispočetka izgubila u svom osobnom svemiru, opet si postavljajući pitanje; ma kako ti se to opet dogodilo?
Iskreno, ne znam, mic po mic, kap po kap, dogodilo se, odjednom sam shvatila da sam opet nigdje i da loše balansiram sama sa sobom na jednoj tankoj niti iznad neke crne i duboke provalije.
Ne bojim se, nije mi to prvi put, prošla sam kroz život takvih situacija, ne treba mi nitko da me tješi i da mi kaže da će proći - znam da će proći, svaki put do sada je prošlo pa će i ovaj, znam. U životu sve jednom prođe i ništa nije zauvijek.
Ne treba mi ni nitko niti da me ohrabri i da mi kaže da ja to mogu - znam ja sama što ja sve mogu i kako ću sama sa sobom kad više ne mogu, često sam sama sebi najbolji prijatelj a ponekad i najveći neprijatelj.
Ponekad budem ljuta na samu sebe jer si dozvolim da se izgubim, da se zanemarim, ustvari da zapostavim ono nešto u sebi i tada polako i tiho nastane kolaps.
Budem ljuta na sebe jer svih i sve stavim ispred sebe i svojih potreba a to često nije dobro, u životu ponekad je potrebno biti malo sebičan i smatram da je to sasvim u redu.
Ali dobro, sve je dobro, izgubiti samog sebe, naći se, pasti, dići se, stati, krenuti opet ispočetka, sve je to samo život koji moramo odživjeti nekad bolno, nekad sretno, nekad mirno a ponekad turbulentno, nema veze....
Post je objavljen 28.05.2021. u 10:51 sati.